Društvene igre nisu samo način da prekratimo vreme ili provedemo veče sa porodicom i prijateljima. Šah, karte, domine, slagalice i druge igre koje zahtevaju razmišljanje mogu da predstavljaju svojevrsnu mentalnu teretanu za mozak. Istraživanja ukazuju da redovno učestvovanje u kognitivno zahtevnim i društvenim aktivnostima može biti povezano sa manjim rizikom od kognitivnog pada i demencije, iako nijedna društvena igra sama po sebi ne može da garantuje zaštitu od bolesti.
Tokom jedne partije mozak ne miruje. Potrebno je zapamtiti pravila, pratiti poteze drugih igrača, planirati sledeći korak, donositi odluke i prilagođavati se novim situacijama. Šah, na primer, zahteva planiranje i predviđanje, kartaške igre mogu angažovati pamćenje i pažnju, dok igre u kojima se brzo reaguje dodatno podstiču koncentraciju. Upravo takva kombinacija različitih mentalnih aktivnosti može doprineti održavanju kognitivnih sposobnosti tokom starenja.
Posebna vrednost društvenih igara je u tome što istovremeno podstiču društveni kontakt. Razgovor, smeh, takmičenje i zajedničko rešavanje problema predstavljaju dodatnu mentalnu stimulaciju, dok održavanje društvenih veza ima značajnu ulogu u očuvanju kognitivnog zdravlja. Zbog toga partija karata sa prijateljima ili šaha sa unukom može imati više koristi nego što se na prvi pogled čini, ne samo da angažuje mozak već čoveka drži aktivnim i povezanim sa drugima.
Svakako, društvene igre ne treba posmatrati kao lek ili sigurnu zaštitu od demencije. Na rizik utiče veliki broj faktora, uključujući godine, genetiku, krvni pritisak, fizičku aktivnost, san, ishranu, pušenje i druge zdravstvene faktore. Najkorisnije je zato posmatrati društvene igre kao jedan deo zdravog načina života.
