Istraživanja koja je predvodila Ejmi Bodi, vanredna profesorka na Univerzitetu Kalifornije u Santa Barbari, ukazuju na prisustvo ovih ćelija u različitim tkivima i organima majke. Mikrohimerizam označava prisustvo male količine ćelija ili genetskog materijala koji se razlikuje od ostatka organizma u kojem se nalazi.
Ćelije koje mogu da postanu deo majčinih organa
Tokom trudnoće dolazi do razmene ćelija između fetusa i majke preko posteljice. Deo fetalnih ćelija dospeva u majčin krvotok, odakle može da stigne do različitih organa i tamo ostane dugo nakon završetka trudnoće.
Neka istraživanja ukazuju da ove ćelije mogu da se prilagode okruženju u kojem se nađu i poprime osobine ćelija određenih tkiva. Fetalne ćelije otkrivene su, između ostalog, u srcu i drugim organima, a naučnici istražuju njihovu moguću ulogu u obnovi tkiva, imunološkim procesima i razvoju pojedinih bolesti. Ipak, njihovo dejstvo nije u potpunosti razjašnjeno i može da se razlikuje u zavisnosti od okolnosti.
Biološki trag i nakon gubitka trudnoće
Fetalne ćelije mogu da opstanu u majčinom organizmu i nakon spontanog pobačaja. Prema objašnjenju profesorke Bodi, ovo otkriće pokazuje da trudnoća može ostaviti dugotrajan biološki trag, čak i kada se završi gubitkom.
Istraživanja mikrohimerizma otvaraju nova pitanja o tome kako trudnoća dugoročno utiče na zdravlje žene, njen imunski sistem i funkcionisanje organa. Naučnici još ne znaju u kojoj meri ove ćelije imaju zaštitnu ulogu, kada mogu biti povezane sa zdravstvenim problemima i šta određuje njihovo zadržavanje u organizmu.
Ono što je zasad poznato jeste da razmena ćelija između majke i deteta može da ostavi trajnije posledice na biološkom nivou nego što se ranije pretpostavljalo. Ipak, prisustvo fetalnih ćelija samo po sebi ne znači da one nužno poboljšavaju zdravlje majke ili da imaju štetan uticaj; njihova uloga i dalje je predmet naučnih istraživanja.
