„Kum nije dugme“ jedna je od onih izreka koje se čuju i kada se o običajima malo govori. Njome se obično podseća da izbor kuma zaslužuje ozbiljno razmišljanje i da se jednom uspostavljen odnos ne prekida olako.
Slično značenje ima i poruka da se kumstvo ne odbija. U njenoj osnovi je veliko poštovanje prema osobi kojoj porodica poverava važnu ulogu. Ipak, narodni običaj ne znači da svako mora da prihvati takav poziv, bez obzira na okolnosti.
Kumstvom su se povezivale porodice
U tradicionalnoj sredini kumstvo je moglo da traje mnogo duže od jednog prijateljstva. Prenosilo se sa generacije na generaciju, pa su potomci nastavljali odnos koji su započeli njihovi roditelji ili dalji preci.
Etnolog Miloš Matić u razgovoru za BBC na srpskom opisuje kumstvo kao posebno duhovno srodstvo koje ljudi sami uspostavljaju. Takva veza podrazumevala je čast, poverenje i uzajamno poštovanje. Zato se izbor novog kuma, umesto nastavka starog kumstva, u nekim porodicama doživljavao kao osetljivo pitanje.
Zašto je kršteni kum imao posebnu odgovornost?
U pravoslavnoj tradiciji kum na krštenju smatra se duhovnim roditeljem kumčeta. Njegova uloga vezana je za versko vaspitanje deteta i podršku tokom odrastanja.
U objašnjenju Srpske pravoslavne crkvene opštine u Štutgartu naglašava se da roditelji treba ozbiljno da razmotre može li izabrana osoba da prati i usmerava dete kroz život. Kumstvo se opisuje kao odnos koji zahteva obostranu odgovornost i poštovanje.
Otuda i razumevanje da obaveze kuma ne prestaju kada se završi obred. Poklon i prisustvo na proslavi samo su mali deo onoga što se od tog odnosa očekuje.
Da li kumstvo ipak može da se odbije?
Izreku „kumstvo se ne odbija“ treba razumeti kao izraz značaja koji mu je narod pridavao, a ne kao obavezu pristajanja po svaku cenu.
Matić navodi da osoba kojoj je kumstvo ponuđeno ima pravo i da ga odbije, jer ta uloga nosi obaveze.
Prihvatanje iz nelagode ili straha od tuđe reakcije teško može da zameni spremnost da se odnos zaista neguje. Razgovor o očekivanjima zato ima smisla pre odluke, posebno kada ljudi različito zamišljaju šta kum treba da radi i koliko može da bude prisutan.
Od starog kumstva do bliskog prijateljstva
Danas se za kumove često biraju najbolji prijatelji. Time se menja način izbora, ali ostaje želja da se važan odnos dodatno učvrsti. Prema Matićevom tumačenju, takve promene deo su uobičajenih kulturnih procesa.
Neko će nastaviti porodično kumstvo, a neko pozvati osobu sa kojom je odrastao. U oba slučaja, značenje tog izbora najviše se vidi posle slavlja: u javljanju, druženju, poverenju i spremnosti da se pomogne kada zatreba.
