Hristifor Crnilović ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih srpskih etnografa, slikara i kolekcionara, čovek koji je veliki deo života posvetio beleženju i čuvanju narodnog stvaralaštva. Njegov rad danas predstavlja dragoceno svedočanstvo o načinu života, običajima, nošnji i svakodnevici ljudi koji su živeli na prostoru Srbije i okolnih krajeva.
Posebnu vrednost imaju njegove zbirke narodne nošnje, nakita, predmeta iz domaćinstva i drugih tragova tradicionalne kulture. Crnilović je obilazio različite krajeve, razgovarao sa ljudima i beležio ono što je zatekao, često u vremenu kada su se stari običaji i zanati već polako menjali. Zahvaljujući takvom pristupu, mnogi detalji narodnog života sačuvani su i za generacije koje dolaze.
Njegovo interesovanje nije bilo usmereno samo na predmete, već i na ljude i priče koje su stajale iza njih. Odeća, vez, nakit ili predmet iz domaćinstva za njega nisu bili samo muzejski eksponati, već deo šire slike o identitetu jedne zajednice i njenom istorijskom iskustvu.
U šarama vezenih košulja, raskošnim pojasevima, starinskom nakitu i detaljima narodnih nošnji mogu se prepoznati krajevi iz kojih su potekli, običaji koji su ih oblikovali i ljudi koji su ih nosili.
Crnilović je umeo da prepozna vrednost u onome što je drugima možda delovalo kao običan predmet iz svakodnevnog života. Beležio je ono što je polako nestajalo i sakupljao predmete koji su u sebi nosili priču o porodici, mestu i vremenu. Tako je, komad po komad, nastajala zbirka koja danas čuva uspomenu na Srbiju kakva se više ne može sresti na svakom koraku.
Posle smrti Hristifora Crnilovića, njegova Zbirka je, uz uslov da ostane sačuvana kao posebna celina, predata Gradu Beogradu, a za njen smeštaj odabrana je obnovljena Manakova kuća. Danas Zbirka čuva oko 2.600 predmeta velike kulturne vrednosti, među kojima su narodne nošnje, nakit, predmeti iz domaćinstva, zanatski alati, oružje, muzički instrumenti i crkveni predmeti. Uz predmete, sačuvano je i više od 1.600 fotografskih negativa, preko 21.000 listova rukopisne građe i više od 700 knjiga i časopisa. Poseban deo čine arheološki i numizmatički predmeti, kao i oko 500 razglednica koje svedoče o narodnim nošnjama, ornamentici i plesovima. Manakovu kuću, u Ulici Gavrila Principa 5, moguće je posetiti svakog dana osim nedelje i ponedeljka, od 10 do 17 časova.
