Hrskava spolja, mekana iznutra, sa mirisom maslinovog ulja i začina poput ruzmarina i krupne soli, fokača je danas jedan od zaštitnih znakova italijanske kuhinje.
Hleb koji svoje korene ima u antičkom Rimu
Smatra se da njen naziv potiče od latinskog izraza panis focacius, što u prevodu znači „hleb pečen na ognjištu“. Sama reč „focus“ odnosila se na vatru i mesto gde se pripremala hrana.
Pravljeni od osnovnih sastojaka poput brašna, vode, soli i ulja, prvi oblici ovog hleba bili su jednostavni, ali praktični. Nisu bili namenjeni bogatim trpezama, već ljudima koji su svakodnevno radili i kojima je bila potrebna hrana koja može da zasiti i izdrži naporan dan.
Kako je običan hleb postao ponos Ligurije
Iako se njeni koreni vezuju za antičko doba, fokača kakvu danas poznajemo najviše se vezuje za italijansku oblast Liguriju, posebno za grad Đenovu.
Na obali Ligurije postala je deo svakodnevnog života. Bila je omiljena među radnicima, putnicima i ljudima koji su dane provodili van kuće, jer je bila laka za pripremu, jednostavna za nošenje i dovoljno hranljiva.
Zbog povezanosti sa morem često se spominje i kao hrana koju su voleli mornari i lučki radnici, kojima je bila praktičan obrok tokom dugih dana.
Tajna njenog ukusa je u jednostavnosti
Za razliku od mnogih jela koja su postala poznata zbog skupih sastojaka, fokača je osvojila svet upravo zahvaljujući svojoj jednostavnosti.
Za njenu osnovu potrebni su samo brašno, voda, kvasac, maslinovo ulje i so.
Najpoznatija verzija je focaccia genovese, odnosno đenovska fokača. Prepoznaje se po zlatnoj boji, mekom testu i malim udubljenjima na površini u kojima se zadržavaju maslinovo ulje i začini.
Pored klasične verzije sa ruzmarinom i solju, danas postoje brojne varijante sa maslinama, lukom, paradajzom, sirom i drugim dodacima.
U Italiji se jede čak i za doručak
Jedan od zanimljivih običaja vezanih za fokaču dolazi upravo iz Đenove. Dok je mnogi širom sveta povezuju sa ručkom ili večerom, u Liguriji je sasvim normalno pojesti komad fokače ujutru uz kafu. Za neke stanovnike ovog kraja čak ni kombinacija fokače i kapućina nije ništa neobično, već deo tradicije koja traje generacijama.
