Neko je pamti po velikim staklenim čašama, neko po prvom gutljaju koji iznenadi, a neko po odlascima u poslastičarnicu sa roditeljima.
Boza ima ukus koji se teško može pomešati sa drugim napicima: istovremeno je slatkasta i kiselkasta, sa karakterističnom aromom žitarica.
Upravo zbog te neobične kombinacije nekome postane omiljena odmah, dok je drugima potrebno vreme da je zavole. Za one koji su uz nju odrasli, čaša boze često je i mala uspomena na detinjstvo.
Šta je boza i od čega se pravi?
Boza je fermentisani napitak od žitarica. Zavisno od kraja i recepture, za njenu pripremu koriste se kukuruz, proso, pšenica ili druge žitarice, kao i njihove mešavine. Osnovu čine žitarice i voda, uz dodatak šećera, dok način pripreme utiče na gustinu i konačan ukus.
Za razliku od bistrih sokova, boza je mutna i punijeg tela. Njena boja može da varira od svetle do tamnije bež, a prepoznatljiv slatko-kiseli ukus nastaje tokom fermentacije.
Kako nastaje boza iz poslastičarnice?
Priprema počinje kuvanjem žitne osnove u vodi. U zavisnosti od recepta, koriste se brašno, prekrupa ili usitnjena zrna, a kuvanjem se dobija gusta masa.
Sledi hlađenje i proceđivanje, kojim se uklanjaju krupnije čestice i postiže ujednačenija tekstura. Dodaje se šećer, a zatim se pripremljena osnova podvrgava fermentaciji. Redosled pojedinih postupaka i trajanje pripreme mogu da se razlikuju od recepture do recepture.
Kada napitak dobije željeni odnos slatkoće i kiselosti, hladi se i čuva na niskoj temperaturi. Zato ukus boze ne zavisi samo od sastojaka već i od uslova pripreme, trajanja fermentacije i načina čuvanja.
Odakle dolazi njen kiselkast ukus?
Za karakter boze zaslužni su mikroorganizmi koji učestvuju u fermentaciji, među njima bakterije mlečne kiseline i kvasci. Njihovom aktivnošću menjaju se sastav, aroma i kiselost napitka.
Tokom tog procesa može da nastane i mala količina alkohola, pa bozu ne treba automatski smatrati napitkom koji ga uopšte ne sadrži. Njegov udeo zavisi od načina proizvodnje i toka fermentacije.
Upravo fermentacija objašnjava zašto dve boze ne moraju imati potpuno isti ukus. Jedna može biti blaža i slađa, druga izraženije kisela, a razlika se oseća i u gustini.
Zašto boza nije ista u svakoj poslastičarnici?
Kao i kod mnogih tradicionalnih proizvoda, ne postoji samo jedna receptura. Izbor žitarice, količina vode i šećera, postupak proceđivanja i fermentacija oblikuju ono što na kraju stiže u čašu.
Zbog toga ljubitelji ovog napitka često imaju svoju omiljenu bozu. Nekome prija ona koja se lako pije, dok drugi traže gušću teksturu i jaču kiselkastu notu.
Dobro rashlađena, može da se posluži samostalno ili uz poslasticu. Ipak, za mnoge je upravo njen ukus dovoljan razlog da ponovo svrate na isto mesto.
Napitak koji čuva uspomenu na stare poslastičarnice
Boza pripada onim ukusima koji nas lako vrate u određeno vreme i prostor. Uz nju se pamte izlozi sa kolačima, razgovori za malim stolovima i trenutak odmora tokom šetnje gradom.
Njena posebnost nije u raskošnom spisku sastojaka. Nastaje iz jednostavne osnove, ali joj vreme i pažljiva priprema daju prepoznatljiv karakter.
Zato čaša boze za mnoge ostaje mnogo više od osveženja, ukus detinjstva kojem se rado vraćaju.
