Kada se budimo dok je napolju još mrak, početak dana može delovati neprirodno. Topao krevet dodatno otežava odluku da ustanemo, ali na osećaj pospanosti utiče i naš unutrašnji biološki sat.
Zašto jutarnja svetlost ima važnu ulogu
Organizam prati približno dvadesetčetvoročasovni ritam, poznat kao cirkadijalni ritam. Svetlost i tama predstavljaju važne signale koji pomažu telu da odredi kada je vreme za odmor, a kada za aktivnost.
Sa smenjivanjem dana i noći menja se i lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna. Zato razlika između letnjih i zimskih jutara može uticati na doživljaj buđenja, posebno ako obaveze zahtevaju ustajanje pre svitanja.
Teže razbuđivanje, međutim, ne znači automatski da je svakome zimi potrebno znatno više sna. Važno je obratiti pažnju i na vreme odlaska u krevet, redovnost spavanja i večernje navike.
Večernje svetlo može dodatno da pomeri ritam
Dok nam ujutru nedostaje dnevne svetlosti, uveče smo često okruženi osvetljenjem i ekranima. Jaka veštačka svetlost u kasnim satima može ometati oslobađanje melatonina i otežati uspavljivanje.
Američki Nacionalni institut za srce, pluća i krv navodi da svetlost televizora, telefona i drugih uređaja može da poremeti prirodne signale za spavanje. Kofein takođe može doprineti održavanju budnosti.
Ako zbog kasnog odlaska na spavanje skratimo noćni odmor, jutarnji alarm neće biti prijatniji samo zato što smo ga pomerili nekoliko minuta unapred.
Navike koje mogu da olakšaju početak dana
U tekstu Nportala posvećenom ovoj temi izdvajaju se dosledan raspored spavanja, manje večernjeg korišćenja ekrana i izbegavanje kasnog unosa kofeina, alkohola i teških obroka.
Praktičan početak može biti podsetnik za odlazak u krevet, uz približno isto vreme ustajanja. Kada svane, otvorite zavese i iskoristite priliku za boravak na dnevnoj svetlosti.
Telefon je korisno ostaviti van neposrednog domašaja ako vas jutarnje pregledanje sadržaja zadržava u krevetu. Cilj je da napravite rutinu koju možete da ponavljate, bez očekivanja da će jedan trik odmah ukloniti pospanost.
Kada umor ne treba pripisivati samo godišnjem dobu
Povremeno teško ustajanje razlikuje se od dugotrajnog pada energije i raspoloženja. Ako se uz pojačanu potrebu za snom javljaju uporna tuga, gubitak interesovanja i povlačenje iz društva, korisno je razgovarati sa lekarom.
Prema američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, sezonski afektivni poremećaj predstavlja oblik depresije sa sezonskim obrascem. Sama jutarnja pospanost nije dovoljna za takav zaključak.
Svetlosna terapija može biti deo lečenja ovog poremećaja, ali izbor i primenu odgovarajuće lampe treba razmotriti sa zdravstvenim stručnjakom.
