Na njihova leđna peraja postavljaju se mali uređaji koji mere temperaturu vode, dubinu i salinitet. Dok se ajkule kreću kroz različite slojeve okeana, senzori beleže podatke do kojih istraživači ne mogu uvek lako da dođu pomoću brodova i bova.
Kada se životinja približi površini, prikupljene informacije mogu da budu poslate putem satelita.
Toplota okeana kao „gorivo“ za uragane
Naučnicima su posebno važni podaci o temperaturi u gornjim slojevima okeana, jer upravo toplota vode može značajno da utiče na razvoj i jačanje uragana.
Što se veća količina tople vode nalazi ispod površine, oluja ima više energije na raspolaganju.
Vođa projekta Aron Karlajl objasnio je za Reuters da istraživače naročito zanima takozvani mešoviti sloj okeana, odnosno deo vode iz kojeg uragani mogu da crpe energiju.
Ajkule su za ovakav posao pogodne jer prelaze velike udaljenosti i kreću se kroz područja u kojima nema dovoljno klasičnih mernih instrumenata.
Sličan princip već se koristi kod morskih sisara u polarnim krajevima, gde životinje sa senzorima pomažu naučnicima da dođu do podataka iz teško dostupnih delova mora.
Nisu sve vrste pogodne
Za projekat se biraju ajkule koje se dovoljno često približavaju površini kako bi senzori mogli da pošalju podatke satelitima.
Među vrstama koje istraživači koriste nalaze se plava i mako ajkula, glatka čekićara, kao i mlade velike bele ajkule.
Označavanje životinja počinje kada se migratorne vrste približe istočnoj obali SAD. Nakon hvatanja, postavljanje senzora traje svega nekoliko minuta, a životinja se zatim vraća u more.
Uređaj je pričvršćen tako da posle određenog vremena sam otpadne, bez potrebe da se ajkula ponovo hvata.
Podaci koji mogu da znače mnogo pre dolaska oluje
Cilj projekta nije da ajkule zamene postojeće meteorološke sisteme, već da popune praznine u podacima koje naučnici već koriste za prognoziranje uragana.
Ako se pokaže da ovaj sistem daje dovoljno pouzdane informacije, podaci sa ajkula mogli bi da pomognu meteorolozima da bolje procene koliko će se oluja pojačati pre nego što stigne do obale.
Tako životinja koja se decenijama u popularnoj kulturi predstavljala kao pretnja čoveku sada dobija sasvim drugačiju ulogu – postaje saveznik naučnika u pokušaju da se stanovništvo na vreme pripremi za snažne uragane.
