Tokom jeseni i zime dani su kraći, a sunce izlazi kasnije. Zbog toga se mnogi bude dok je napolju još mrak, što organizmu otežava prelazak iz stanja sna u budnost.
Naime, naše telo funkcioniše prema cirkadijalnom ritmu, unutrašnjem satu koji reguliše smenjivanje sna i budnosti. Svetlost je jedan od najvažnijih signala koji tom satu govori kada je vreme za odmor, a kada za aktivnost.
Zašto nam je toliko teško da ustanemo kada je mrak?
Kada padne mrak, organizam pojačava lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna. Sa dolaskom jutarnje svetlosti, telo dobija signal da započne novi dan.
Međutim, ako se probudimo pre izlaska sunca, izostaje jedan od važnih prirodnih signala za razbuđivanje. Zbog toga možemo osećati pospanost, usporenost i manjak energije.
To ne znači da je svaki jutarnji umor posledica mraka. Nedovoljno sna, nepravilan raspored spavanja i stres takođe mogu imati značajnu ulogu.
Dobra vest je da nekoliko jednostavnih promena može olakšati jutarnje ustajanje.
Pustite svetlost u prostoriju čim ustanete
Jedan od najkorisnijih načina da pomognete organizmu da se razbudi jeste izlaganje svetlosti.
Ako je napolju već svanulo, razmaknite zavese i provedite neko vreme na dnevnom svetlu. Čak i kratka jutarnja šetnja može biti korisna.
Ukoliko ustajete pre svitanja, uključite sobno osvetljenje. Postoje i posebni budilnici koji postepeno pojačavaju svetlost i tako simuliraju izlazak sunca.
Nemojte svako jutro pregovarati sa alarmom
Još pet minuta u krevetu često se pretvori u nekoliko uzastopnih odlaganja alarma.
Umesto toga, pokušajte da uspostavite približno isto vreme buđenja svakog dana, uključujući vikende. Redovan raspored pomaže organizmu da lakše uskladi unutrašnji sat sa svakodnevnim obavezama.
Važno je, međutim, i kada odlazite na spavanje. Ako ustajete rano, a svake večeri ležete posle ponoći, ni najbolja jutarnja rutina neće nadoknaditi nedostatak sna.
Pokrenite telo pre prve kafe
Ne morate odmah po ustajanju da radite naporan trening. Dovoljno je nekoliko minuta laganog istezanja, razgibavanja ili hodanja po stanu.
Pokret može pomoći da se oslobodite osećaja ukočenosti i lakše započnete dan.
Ako imate vremena, kratka šetnja na otvorenom pruža dve prednosti istovremeno – fizičku aktivnost i izlaganje dnevnoj svetlosti.
Lakše jutro zapravo počinje prethodne večeri
Kvalitet jutarnjeg buđenja u velikoj meri zavisi od navika koje imamo pre odlaska u krevet.
Odraslima je uglavnom potrebno najmanje sedam sati sna, a korisno je da se vreme odlaska na spavanje i buđenja ne menja drastično iz dana u dan.
Jako osvetljenje i korišćenje telefona neposredno pred spavanje mogu otežati uspavljivanje. Zato je dobro uveče prigušiti svetla, izbegavati kofein kasno tokom dana i ostaviti dovoljno vremena za odmor.
Ako se uprkos redovnom i dovoljno dugom spavanju svakodnevno budite iscrpljeni, naročito uz glasno hrkanje ili izraženu dnevnu pospanost, trebalo bi razgovarati sa lekarom.
