Smeta vam buka, nemate strpljenja za razgovor, a i najobičnije pitanje može da vas izbaci iz takta. Kada konačno nešto pojedete, raspoloženje se popravi.
To nije neobično. Glad ne utiče samo na stomak, već i na naše raspoloženje, koncentraciju i strpljenje.
Zašto nam glad toliko smeta?
Da glad zaista može da utiče na raspoloženje pokazalo je i istraživanje objavljeno 2022. godine u časopisu PLOS ONE. Naučnici su tri nedelje pratili 64 osobe i beležili koliko su gladne i kako se osećaju.
Pokazalo se da su ljudi, kada su bili gladniji, češće osećali ljutnju i nervozu, a ređe zadovoljstvo. Naravno, to ne znači da će svako ko preskoči obrok postati nervozan. Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih nam glad može pokvariti dan.
1. Mozgu je potrebna energija
Naš mozak neprestano troši energiju, čak i kada se odmaramo. Jedan od njegovih glavnih izvora energije jeste šećer, odnosno glukoza.
Kada dugo ne jedemo, možemo početi da osećamo umor, slabost i teškoće sa koncentracijom. Zbog toga nam obične obaveze mogu delovati napornije nego inače. Ako šećer u krvi padne prenisko, mogu se javiti i drhtavica, preznojavanje i razdražljivost.
Ipak, to ne znači da nam šećer u krvi pada svaki put kada ogladnimo. Organizam uglavnom uspeva da ga održava na odgovarajućem nivou, ali i sam osećaj gladi može biti neprijatan.
2. Glad može da pojača stres
Kada dugo ne jedemo, telo pokušava da obezbedi dovoljno energije za normalno funkcionisanje. U tome učestvuju i hormoni, među kojima su adrenalin i kortizol, poznati po svojoj ulozi u reakcijama na stres. Zbog toga se ponekad osećamo napetije nego obično.
Može nam zasmetati buka, čekanje u redu ili razgovor koji bismo inače sasvim mirno vodili. Naravno, nije svaka nervoza izazvana hormonima stresa, ali glad može dodatno da pojača osećaj napetosti.
3. Tuđe reči mogu da nas iznerviraju više nego inače
Kada smo gladni, ponekad i sasvim bezazlenu situaciju doživimo kao problem. Na primer, kolega vas pita da li ste završili neki posao. Drugog dana biste mu normalno odgovorili, ali kada ste gladni, pitanje vam može zvučati kao prigovor.
Slično je i kod kuće. Neko vas zamoli za malu uslugu, a vi reagujete mnogo oštrije nego što ste želeli. Istraživanja pokazuju da glad može uticati na to kako doživljavamo situacije i ponašanje drugih ljudi. Zato nije neobično da nam isti razgovor posle ručka deluje sasvim drugačije.
4. Imamo manje strpljenja
Kada smo gladni, teže nam je da se usredsredimo na ono što radimo. Razmišljamo o hrani, osećamo umor ili nam jednostavno nije prijatno. Zbog toga nam čekanje može delovati duže, posao napornije, a razgovori zamornije. Neki ljudi tada postaju ćutljivi, dok drugi lakše planu.
Ipak, nije sve do gladi. Na raspoloženje utiču i to koliko smo spavali, koliko smo umorni i da li smo već pod stresom. Kada se sve to spoji sa praznim stomakom, nije čudno što imamo manje strpljenja.
5. Telo nam poručuje da je vreme za jelo
Kada ogladnimo, u telu se povećava lučenje hormona koji se zove grelin. Njegov zadatak je da učestvuje u slanju signala mozgu da nam je potrebna hrana.
Zbog toga, kada smo veoma gladni, sve češće razmišljamo o tome šta ćemo jesti.
Miris hrane nam je privlačniji, a druge stvari mogu nam postati manje zanimljive.
Ako se u tom trenutku od nas očekuje da završavamo komplikovane obaveze ili vodimo naporne razgovore, možemo postati nestrpljivi.
To ne znači da nas sam hormon čini ljutim, već da glad utiče na našu pažnju i ono što nam je u tom trenutku najvažnije.
6. Važno je i šta smo prethodno jeli
Nije svejedno da li smo za doručak pojeli samo pecivo ili obrok koji će nas duže držati sitim. Ako pojedemo nešto što sadrži uglavnom belo brašno i šećer, moguće je da ćemo relativno brzo ponovo ogladneti.
Sa druge strane, namirnice koje sadrže proteine, vlakna i zdrave masti obično nam pomažu da duže ostanemo siti.
Na primer, jogurt, jaja, integralni hleb, povrće ili šaka orašastih plodova mogu biti dobar izbor za obrok ili užinu.
To ne znači da postoji hrana koja sprečava nervozu, ali redovniji i raznovrsniji obroci mogu pomoći da ne dođemo do trenutka kada smo toliko gladni da nam sve smeta.
Zašto neki ljudi lakše podnose glad?
Verovatno poznajete nekoga ko može da preskoči ručak i da mu to uopšte ne smeta. Sa druge strane, neko postane nervozan čim malo zakasni sa obrokom.
Ljudi jednostavno različito reaguju na glad. Mnogo toga zavisi od navika u ishrani, fizičke aktivnosti, sna i svakodnevnog stresa.
Neko odmah primeti da je gladan, dok drugi, zbog posla i obaveza, to shvati tek kada počne da oseća umor ili nervozu.
Šta da uradite kada osetite nervozu zbog gladi?
Najjednostavnije je da ne čekate da postanete previše gladni. Ako znate da vas očekuje dug radni dan, ponesite nešto što možete brzo da pojedete. To može biti voće, jogurt, integralni sendvič ili šaka orašastih plodova.
Pokušajte da ne preskačete obroke i da tokom dana pijete dovoljno vode. Ako primetite da postajete nervozni bez posebnog razloga, razmislite kada ste poslednji put jeli.
Ukoliko uz glad imate jaku drhtavicu, hladan znoj, vrtoglavicu ili zbunjenost, posebno ako imate dijabetes, nemojte to zanemarivati. Takvi simptomi mogu ukazivati na nizak šećer u krvi i zahtevaju odgovarajuću reakciju.
