Kada razmišljamo o ishrani, uglavnom obraćamo pažnju na namirnice, veličinu porcije i vreme obroka. Međutim, naučnici su ispitali još jedan činilac koji često zanemarujemo, društvo za stolom.
Istraživači sa Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu i medicinskog centra Šeba proučavali su kako prisustvo bliske osobe utiče na osnovne telesne procese.
Njihovi nalazi ukazuju na to da društvena povezanost može imati ulogu i u regulaciji šećera u krvi, telesne temperature i odgovora na stres.
Isti obrok, drugačija reakcija organizma
U delu istraživanja posvećenom šećeru u krvi učestvovalo je 108 zdravih odraslih osoba, odnosno 54 para. Učesnici su pojeli standardizovan obrok od 102 grama belog pšeničnog hleba, koji je sadržao 50 grama ugljenih hidrata.
Svaka osoba prošla je test u dva različita uslova: jednom samostalno, a drugi put u prisustvu partnera. Naučnici su zatim tokom dva sata pratili promene nivoa glukoze u krvi.
Kada je partner bio prisutan, porast šećera bio je manji, a povratak na početne vrednosti brži. Pošto su isti ljudi jeli isti obrok u oba uslova, istraživači su mogli da uporede njihove reakcije sa partnerom i bez njega.
Ipak, nalaz se odnosi na konkretne eksperimentalne uslove i zdrave učesnike. Ne znači da će svaki obrok u društvu kod svake osobe izazvati isti efekat.
Bliskost ima i fiziološku ulogu
Autori rezultate objašnjavaju konceptom „socijalne fiziologije“. Prema tom pristupu, prisustvo ljudi sa kojima smo bliski može da utiče na način na koji telo održava unutrašnju ravnotežu.
To znači da uloga bliskih odnosa možda prevazilazi razgovor, utehu i osećaj sigurnosti. Oni bi mogli da budu povezani i sa osnovnim procesima kojima organizam reguliše svoje funkcionisanje.
Jedno od tumačenja istraživača jeste da blizina partnera olakšava samoregulaciju organizma. Međutim, tačan mehanizam i značaj ovog efekta za dugoročno zdravlje tek treba dodatno ispitati.
Prisustvo partnera uticalo je i na reakcije na hladnoću i stres
Naučnici su sličan obrazac uočili i u drugim eksperimentima. Tokom izlaganja hladnoći, prisustvo partnera bilo je povezano sa povoljnijom regulacijom telesne temperature.
Korist je zabeležena i kada nije bilo fizičkog dodira, što ukazuje na to da kontakt koža na kožu nije jedini mogući činilac.
U ispitivanju reakcija na stres, prisustvo bliske osobe bilo je povezano sa blažim fiziološkim odgovorom i bržim smirivanjem organizma. Ovi rezultati otvaraju pitanje koliko društveno okruženje učestvuje u svakodnevnom održavanju telesne ravnoteže.
Šta ovi nalazi znače za svakodnevni život
Zajednički obroci mogu biti prilika da provedemo vreme sa partnerom i negujemo bliskost. Novo istraživanje pokazuje da takvi trenuci mogu imati i fiziološku dimenziju.
Ipak, studija nije dokaz da je jedenje nasamo samo po sebi štetno, niti da društvo za stolom sprečava ili leči dijabetes. Ispitivani su kratkoročni odgovori organizma, dok dugoročne posledice ostaju otvoreno pitanje.
Prisustvo bliske osobe ne zamenjuje uravnoteženu ishranu, kretanje ili propisanu terapiju. Nalazi, međutim, pružaju zanimljiv pogled na nešto što često doživljavamo kao običnu svakodnevnu naviku: za reakciju našeg organizma možda je važno i ko sedi preko puta nas.
