Dečji razvoj ne zavisi samo od genetike, već ga svakodnevno oblikuju okruženje, iskustva i odnosi koje dete gradi sa ljudima oko sebe, upozoravaju stručnjaci za rani razvoj dece. Naučna istraživanja pokazuju da prve godine života imaju ključnu ulogu u razvoju mozga, emocija, ponašanja i sposobnosti učenja.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a, detetu za zdrav razvoj nije dovoljna samo genetika, već i podsticajno okruženje – sigurnost, ljubav, pravilna ishrana, igra, razgovor i prilike za učenje od najranijeg uzrasta. Stručnjaci ističu da način na koji roditelji i staratelji komuniciraju sa decom može imati dugoročne posledice na emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj.
Istraživanja pokazuju da se mozak najbrže razvija upravo u ranom detinjstvu. Tokom prvih godina života stvaraju se milioni neuronskih veza koje predstavljaju osnovu za kasnije učenje, ponašanje i emocionalnu stabilnost. Zbog toga stručnjaci naglašavaju koliko su važni razgovor sa detetom, igra, osećaj sigurnosti i podrška porodice.
Psiholozi navode da na dete ne utiče samo porodica, već i šire okruženje: vršnjaci, škola, društvene okolnosti i kultura u kojoj odrasta. Teorija američkog psihologa Urija Bronfenbrenera objašnjava da se dečji razvoj oblikuje kroz više nivoa okruženja, od porodice i škole do društvenih pravila i ekonomskih uslova.
Stručnjaci upozoravaju i da stres, siromaštvo, zanemarivanje ili nedostatak podrške mogu negativno uticati na razvoj deteta, dok stabilno i podsticajno okruženje povećava šanse za bolje mentalno zdravlje, uspeh u školi i kvalitetnije odnose kasnije u životu.
Zbog toga se sve više ističe da ulaganje u rano detinjstvo nije važno samo za pojedinca, već i za celo društvo, jer upravo prve godine života postavljaju temelje budućeg razvoja i potencijala svakog deteta.
