Da li dete treba da dobije novac zato što je sredilo sobu, iznelo smeće ili postavilo sto? Mnogi roditelji upravo kroz kućne poslove pokušavaju da nauče decu vrednosti rada i novca, ali takav pristup može da ima i drugu stranu.
Kada kućna obaveza postane posao koji se plaća
Ako se svaka obaveza pretvori u „posao koji se plaća“, dete može početi da očekuje nagradu i za ono što bi trebalo da bude deo svakodnevne porodične odgovornosti.
Stručnjaci koji proučavaju ponašanje ljudi upozoravaju da novčana nagrada u pojedinim situacijama može da oslabi unutrašnju motivaciju. Drugim rečima, dete koje se navikne da za svaku obavezu dobije novac moglo bi vremenom da počne da razmišlja da nema razloga da nešto uradi ukoliko za to neće biti plaćeno.
Svakodnevne obaveze nisu isto što i dodatni poslovi
To posebno dolazi do izražaja kod svakodnevnih obaveza, poput postavljanja stola, sređivanja sobe ili šetanja porodičnog psa. Takvi poslovi mogu biti važan način da dete nauči da svaki član porodice ima svoje odgovornosti i da zajedničkom životu doprinosi bez očekivanja nagrade.
Ako se detetu plaća za svaku takvu obavezu, poruka može da bude potpuno drugačija – da je pomaganje porodici nešto što treba raditi samo kada postoji finansijska korist.
Sa druge strane, postoje poslovi kod kojih novčana nagrada može imati mnogo više smisla. Pranje automobila, pomoć prilikom krečenja, sređivanje dvorišta ili neki drugi veći i povremeni posao mogu biti dobra prilika da dete nauči da se dodatni trud i rad nagrađuju.
Takvi zadaci razlikuju se od svakodnevnih kućnih obaveza jer bi porodica za njih možda inače angažovala i platila nekoga drugog. Dete na taj način može da zaradi džeparac, ali istovremeno i da stekne novu veštinu i razume vrednost rada.
Džeparac kao lekcija o novcu
Kada je reč o redovnom džeparcu, on ne mora uopšte da bude povezan sa kućnim poslovima. Ukoliko porodični budžet to dozvoljava, manji nedeljni ili mesečni iznos može da posluži kao praktična lekcija iz upravljanja novcem.
Dete koje raspolaže određenom sumom mora da odluči da li će je odmah potrošiti ili deo sačuvati za nešto što više želi. Upravo na takvim malim odlukama može da nauči kako funkcionišu štednja, planiranje i kontrola potrošnje.
Gde povući granicu
Zato stručnjaci smatraju da bi redovne kućne obaveze trebalo posmatrati kao deo porodične odgovornosti, dok dodatni i zahtevniji poslovi mogu biti prilika za zaradu.
Na taj način dete istovremeno uči dve važne lekcije – da se porodici pomaže zato što je njen član, ali i da dodatni rad, trud i odgovornost imaju svoju vrednost.
