Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Kostarika se suočavala sa ekološkom katastrofom. Usled agresivnog krčenja zemljišta, šumski pokrivač ove srednjoameričke nacije spao je na istorijski minimum od svega 21 do 26 procenata, preteći da trajno uništi lokalne ekosisteme. Umesto ekološkog kolapsa, usledio je sistematski planirani oporavak koji danas predstavlja zlatni standard održivosti na globalnom nivou.
Inovativni program koji čuvanje prirode pretvara u biznis
Ovaj istorijski preokret postignut je kombinacijom dve radikalne strategije: agresivnim proširenjem mreže zaštićenih prirodnih područja i uvođenjem pionirskog programa pod nazivom „Plaćanje ekosistemskih usluga“ (Payment for Ecosystem Services).
Kroz ovaj državni mehanizam, očuvanje prirode prestalo je da bude samo moralna obaveza i postalo je ekonomski isplativa aktivnost:
-
Direktne subvencije: Država novčano kompenzuje privatne vlasnike zemljišta koji odluče da konzerviraju postojeće šume ili aktivno regenerišu ogoljene površine.
-
Finansiranje iz zagađenja: Glavni izvor prihoda za ove ekološke subvencije obezbeđen je uvođenjem posebnog nacionalnog poreza na fosilna goriva. Na taj način, novac prikupljen od zagađivača direktno finansira obnovu pluća cele države.
Kostarika je uspela da dokaže da ekološka održivost i ekonomski profit mogu da funkcionišu ruku pod ruku, pretvarajući konzervaciju u lukrativan i samoodrživ poslovni model.
Globalni model i utočište za pola miliona vrsta
Kao direktan rezultat ove višedecenijske strategije, Kostarika se danas pozicionira kao jedna od najvažnijih svetskih tačaka biodiverziteta. Na njenoj teritoriji, koja sada broji preko 57% bogatog šumskog pokrivača, dom pronalazi procenjenih 500.000 različitih biljnih i životinjskih vrsta.
Dok se tropski pojas širom sveta i dalje bori sa devastirajućim posledicama seče šuma, primer ove zemlje ostaje živi dokaz da jasna politička volja i inovativni ekonomski instrumenti mogu uspešno da saniraju ekološku štetu i obezbede suživot prirode i ekonomije.
