Promena godišnjeg doba podrazumeva i promenu svakodnevnih navika u oblačenju. Odeća koju smo mesecima nosili ostaje u ormaru, dok se sa dolaskom hladnijih dana ponovo pojavljuju komadi koje nismo koristili od prethodne zime. Iako ih dobro poznajemo, kombinacije koje su nam nekada bile omiljene mogu nam odjednom delovati neobično, neudobno ili jednostavno ne odgovarati našem trenutnom raspoloženju.
Antropološkinja Sofi Vudvord, koja se bavila istraživanjem načina na koji žene biraju odeću, ukazuje na to da oblačenje nije samo praktična odluka o tome šta ćemo obući. U pitanju je proces u kojem usklađujemo sopstveni izgled, udobnost i način na koji želimo da nas drugi vide.
Vremenom razvijamo navike u oblačenju i određene kombinacije koje nam postaju prirodne. Znamo koje pantalone odgovaraju određenoj obući, u kojoj haljini se osećamo prijatno i koji komadi najbolje odražavaju naš stil. Međutim, kada se promeni godišnje doba, te navike se prekidaju, pa nam je potrebno vreme da ponovo uspostavimo osećaj sigurnosti u kombinacijama koje dugo nismo nosili.
Odeća čuva uspomene i različita životna razdoblja
Garderoba često predstavlja mnogo više od zbirke odeće. U njoj se prepliću različiti periodi života, promene u poslu, odnosima, svakodnevnim navikama i ličnim interesovanjima. Pojedini komadi mogu da nas podsete na određene događaje ili ljude, čak i kada ih nismo svesno povezivali sa tim uspomenama.
Stručnjakinja za odeću i tekstil Kerol Hant ukazuje na to da tkanine mogu da budu nosioci sećanja i da susret sa nekim davno zaboravljenim komadom garderobe može da probudi uspomene. Zimski kaput, na primer, može nas podsetiti na period života u kojem smo ga svakodnevno nosili, dok nas stari šal može vratiti u određenu zimu, na putovanje ili u vreme koje danas doživljavamo drugačije.
Zbog toga povratak sezonskoj garderobi ponekad izaziva i emocionalne reakcije. Odeća nas podseća na nekadašnje verzije nas samih, dok se u međuvremenu menjaju naše okolnosti, iskustva i način na koji doživljavamo sopstveni izgled.
Na osećaj udobnosti utiču i fizičke promene. Sociološkinja mode Džoan Entvistl oblačenje opisuje kao praksu u kojoj se prepliću telo i društveno okruženje. Letnja odeća podrazumeva lagane materijale, otkrivene ruke i noge i veću slobodu pokreta, dok zimsko oblačenje zahteva više slojeva, teže kapute, čvršću obuću i drugačiji osećaj na telu.
Promena svetlosti takođe utiče na doživljaj garderobe. Sa pomeranjem sata i skraćivanjem dana menja se i način na koji vidimo boje i sopstveni izgled. Odeća koja je na dnevnom svetlu delovala skladno može izgledati potpuno drugačije pod veštačkim osvetljenjem ili u sumornom zimskom popodnevu.
Zašto kupovina nove odeće nije uvek rešenje
Početak jeseni i zime u modnoj industriji često se predstavlja kao prilika za potpuno osvežavanje garderobe, uz nove boje, krojeve i sezonske trendove. Međutim, osećaj da nemamo šta da obučemo ne mora da znači da nam je potrebna nova odeća.
Umesto impulsivne kupovine, može da pomogne ponovno kombinovanje postojećih komada sa odećom koju trenutno često nosimo. Fotografisanje različitih kombinacija može nam pomoći da uočimo mogućnosti koje pred ogledalom možda ne primećujemo, dok je pravi osećaj udobnosti često moguće proceniti tek nakon što određenu kombinaciju provedemo u svakodnevnim aktivnostima.
To, naravno, ne znači da treba zadržati svaki komad garderobe. Naš ukus, potrebe i životne okolnosti se menjaju, pa je prirodno da nam pojedine stvari vremenom više ne odgovaraju. Ipak, postoji razlika između odeće koja više nije deo našeg stila i one na koju smo jednostavno zaboravili jer je mesecima nismo nosili.
Lični stil nije nešto što jednom definišemo i zauvek zadržavamo. On se menja zajedno sa nama, našim iskustvima i načinom života. Zato sezonska promena garderobe može biti i prilika da ponovo otkrijemo postojeće komade, ali i da prepoznamo koliko su se u međuvremenu promenili naši ukus, potrebe i doživljaj sopstvenog identiteta.
