Demokrate su na međuizborima ove nedelje osvojile većinu u oba doma Kongresa, a ostvarile su uspeh i u trci za guvernere u saveznim državama poput Teksasa, Nevade i Ajove. Većina novoizabranih zvaničnika dužnost će preuzeti u januaru, što ostavlja prostor da američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping do tada pokušaju da očuvaju krhko primirje u bilateralnim odnosima. Njih dvojica trebalo bi da se sastanu ovog meseca u Šenženu, a zatim i u decembru u Majamiju.
Gabrijel Vildau, izvršni direktor konsultantske kompanije Teneo, ocenio je da bi Tramp, kao predsednik na odlasku koji je sve više usredsređen na sopstveno političko nasleđe, mogao da se odupre pritiscima za zaoštravanje odnosa sa Kinom i nastavi da teži „strateškoj stabilnosti“.
Analitičari, međutim, smatraju da bi demokratska većina mogla da usmeri američku politiku prema Pekingu u oštrijem pravcu, kroz kongresna saslušanja i zakonodavne inicijative, naročito u oblasti ekonomske bezbednosti i odnosa prema Tajvanu. Skot Kenedi iz Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) ocenio je da će takav uticaj ipak biti ograničen širokim ovlašćenjima izvršne vlasti i sve većim ekonomskim i političkim uticajem Kine.
Tajvan ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima dve sile. Džordž Čen iz konsultantske kuće „The Asia Group“ ocenio je da bi upravo u vezi sa tim pitanjem demokratski Kongres najverovatnije mogao da se suprotstavi Pekingu. On je podsetio da je Kongres i ranije pokretao inicijative u vezi sa Tajvanom čak i kada je administracija u Vašingtonu zauzimala oprezniji pristup.
Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije, dok SAD održavaju nezvanične odnose sa ostrvom u okviru politike „jedne Kine“. Poseta tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu 2022. godine izazvala je oštru reakciju kineskih vlasti. Si Đinping je tokom susreta sa Trampom u Pekingu u maju upozorio da bi pogrešno postupanje Vašingtona u vezi sa Tajvanom moglo da dovede bilateralne odnose u „veliku opasnost“.
Pitanje Tajvana dodatno dobija na značaju zbog globalne trke u razvoju veštačke inteligencije, budući da se na ostrvu nalazi kompanija TSMC, jedan od vodećih svetskih proizvođača poluprovodnika, čiji se čipovi koriste i u proizvodima kompanije Nvidia.
Upravo bi tehnološka konkurencija mogla da bude još jedno područje pojačanih tenzija. Čen je ocenio da u Vašingtonu postoji sve širi konsenzus da američka tehnološka prednost ne bi trebalo da doprinosi jačanju kineskih vojnih i strateških kapaciteta, što bi moglo da podstakne demokrate da insistiraju na strožim ograničenjima izvoza naprednih tehnologija u Kinu.
SAD su poslednjih godina pooštrile ograničenja za prodaju naprednih čipova kineskim kompanijama, uključujući proizvode kompanije Nvidia, što je podstaklo Peking da ubrza razvoj sopstvenih tehnoloških rešenja.
Prema oceni analitičara, tehnološka pitanja mogla bi da postanu sve veći izvor neslaganja između dve zemlje čak i ukoliko Tramp i Si nastave da održavaju relativno dobre odnose na najvišem nivou.
