Roditelji često osećaju potrebu da deci ispune svaki slobodan trenutak aktivnostima, igrom, sportom ili ekranima. Međutim, stručnjaci ističu da dosada nije neprijatelj dečjeg razvoja – naprotiv, ona može biti veoma korisna.
Kada se dete dosađuje, njegov mozak počinje da traži način da se zabavi. Upravo tada nastaju kreativne ideje, nove igre i različiti oblici maštanja. Kartonska kutija može postati svemirski brod, ćebe tajno skrovište, a običan štap čarobni štapić ili mač. Takve aktivnosti podstiču maštu i sposobnost rešavanja problema.
Dosada pomaže i u razvoju samostalnosti. Umesto da stalno dobija gotovu zabavu, dete uči da samo pronađe način da ispuni svoje vreme. Na taj način razvija inicijativu, strpljenje i samopouzdanje.
Psiholozi upozoravaju da preterana stimulacija može dovesti do toga da deca postanu zavisna od spoljašnjih sadržaja i da im bude teško da se zabave bez telefona, televizora ili organizovanih aktivnosti. Kratki periodi dosade pružaju priliku da se razviju unutrašnja motivacija i kreativno razmišljanje.
Naravno, dosada ne znači zanemarivanje deteta. Važno je da dete ima bezbedno okruženje i mogućnost za igru, ali nije neophodno da svaki trenutak bude unapred isplaniran.
Kako da decu naučite strpljenju?
Roditelji mogu pomoći deci tako što neće odmah nuditi telefon, televizor ili novu aktivnost čim se požale da im je dosadno.
Umesto toga, mogu ohrabriti dete da samo smisli igru, crta, slaže kockice, čita ili istražuje svet oko sebe. Kroz takve male svakodnevne situacije dete postepeno razvija strpljenje, kreativnost i sposobnost da se osloni na sopstvenu maštu.
