Stevan Goljevački je majstor starih zanata koji već više od pola veka pravi suvenire od drveta.
U čemu je razlika između banatskih, bačkih i sremskih kola?
Banatska i sremska su duža nego planinska, odnosno bačka. Razlika nije samo u dimenzijama, već i u nameni i načinu izrade, koji su se prilagođavali ravničarskim ili brdskim predelima. U ravnici su bila potrebna veća i prostranija kola za prevoz većih količina tereta, dok su bačka, odnosno planinska kola, zbog kraće konstrukcije bila pogodnija za kretanje užim i zahtevnijim putevima. Svaki kraj Srbije tako je razvio svoj prepoznatljiv tip kola, prilagođen načinu života i uslovima u kojima su se koristila.
Stevan kaže da nikada ne pravi samo jedna kola. Kada započne posao, istovremeno izrađuje deset primeraka, jer je tako lakše organizovati svaki korak, od sečenja i oblikovanja drveta do sklapanja i završne obrade.
Iako su svi delovi zahtevni za izradu, Stevan priznaje da je točak najveći izazov. Potrebno je mnogo preciznosti kako bi svaki deo bio pravilno oblikovan i uklopljen, jer upravo od njega zavisi da li će replika izgledati verodostojno.
Posle više od pola veka rada, kroz njegove ruke prošlo je na stotine drvenih suvenira. Ipak, postoji jedna želja koju još nije ostvario. Kaže da mu je najviše žao što nikada nije napravio fijaker, delo koje bi predstavljalo krunu njegovog dugogodišnjeg zanata i ljubavi prema starim vremenima.
Upravo zahvaljujući majstorima poput Stevana Goljevačkog, predmeti koji su nekada bili neizostavan deo svakodnevice danas nastavljaju da žive kao suveniri i svedoci naše bogate tradicije.
