Zahvaljujući pojedincima koji su spremni da svoje znanje podele sa drugima, stari zanati i danas opstaju kao dragoceni deo kulturnog nasleđa. Jedna od njih je i Marta Major, predsednica Udruženja žena „Hestia” iz Feketića, koje se bavi očuvanjem tradicije naroda i narodnosti opštine Mali Iđoš i godinama neguje tradicionalne tehnike ručnog rada.
Renesansna čipka među najcenjenijim rukotvorinama
Među brojnim tehnikama kojima vlada, Marta Major posebno izdvaja renesansnu čipku, poznatu i kao čipka na batiće ili idrijska čipka.
Kako objašnjava, čipka se izrađuje na posebnom jastučetu punjenom piljevinom, u koje se tokom rada zabadaju iglice. Ukoliko se konci ne povežu na odgovarajući način, završeni rad se raspada kada se skine sa podloge.
Reč je o staroj tehnici koja je u Srbiji danas retka, za razliku od zemalja poput Španije, Rusije, Italije i Nemačke, gde je veoma zastupljena i cenjena.
Od ove vrste čipke mogu se izrađivati odevni predmeti, ali Marta najčešće pravi nakit i manje ukrasne predmete namenjene poklanjanju. Ističe da je čipka veoma cenjena, a njena vrednost se često određuje po gramima, slično kao kod zlata.
Pored renesansne čipke, njena prva ljubav je vez, kojim se bavi još od detinjstva.
„Već četrdeset godina vezem. Učestvujem na različitim takmičenjima i manifestacijama, odlazim na kurseve i kampove u Mađarskoj i Vojvodini, gde usavršavam tehnike i učim dizajn“, navodi ona.
Udruženje „Hestia” neguje tradiciju različitih naroda
Među članicama Udruženja žena „Hestia” nisu samo Mađarice, već i Srpkinje i Crnogorke, pa se u udruženju neguju tradicije svih zajednica koje žive na ovom prostoru, objašnjava predsednica udruženja Marta Major.
Kada se izrađuju mađarski tradicionalni motivi, u tome učestvuju i Srpkinje, dok Mađarice rade srpske motive poput posavskog veza ili zmijanjskog modrog veza.
Pre šesnaest godina članice udruženja prvi put su učestvovale na manifestaciji u Knjaževcu, na takmičenju obrednih peškira, a od tada svake godine redovno odlaze na ovu manifestaciju.
Rad na zavesi Narodnog pozorišta u Budimpešti
Posebno značajan projekat za članice udruženja bilo je učešće u izradi velike zavese Narodnog pozorišta u Budimpešti. Četiri članice Udruženja žena „Hestia” učestvovale su u tom projektu. Zavesa ima površinu od 197 kvadratnih metara, a nakon završetka radova težila je oko pola tone.
Na njoj se nalazi dvanaest stabala drveta života, među čijim granama su izvezeni tradicionalni mađarski motivi.
Marta Major je radila dve šare dimenzija 80 × 80 centimetara, za čiju izradu joj je bilo potrebno osam meseci. U projektu je iz Srbije učestvovalo jedanaest osoba – četiri žene iz Moravice, jedna iz Kanjiže, dve iz Horgoša i četiri članice njenog udruženja.
Udruženje ima podršku lokalne samouprave, Mesne zajednice Feketić i Komunalnog preduzeća iz Malog Iđoša, zahvaljujući čemu uspešno nastavlja aktivnosti na očuvanju tradicije i kulturnog nasleđa.
https://www.youtube.com/watch?v=GoLQo_y9fGo
