Iako se poslednjih nedelja stiče utisak da je sve više bolesnih, dr Jakovljević kaže da trenutna situacija nije neočekivana. Jesenji i zimski meseci tradicionalno donose veći broj respiratornih infekcija, a podaci pokazuju da u odnosu na prethodnu nedelju nije zabeležen porast.
„To je očekivano. Treba samo reći da, ako upoređujemo sa prethodnom nedeljom, imamo ukupan pad od 1,15 odsto. To zapravo nije nikakav alarmantan broj obolelih. Oktobar, novembar i decembar su meseci respiratornih infekcija, tako da očekujemo porast“ – rekao je dr Jakovljević.
Govoreći o starosnim kategorijama, naveo je da je među obolelima od infekcija sličnih gripu značajan udeo radno sposobnog stanovništva, odnosno osoba između 19 i 65 godina.
Kako prepoznati grip, a kako običnu prehladu
Simptomi respiratornih infekcija često su slični, zbog čega građani teško mogu sami da procene da li imaju prehladu, grip ili neku drugu virusnu infekciju.
Prehlada najčešće počinje postepeno, uz kijanje, curenje nosa, bol u grlu i blažu malaksalost. Grip, s druge strane, obično nastupa naglo i često je praćen visokom temperaturom, izraženim umorom, bolovima u mišićima i glavoboljom.
Dr Jakovljević ističe da posebnu pažnju treba obratiti na visinu temperature, opšte stanje organizma i trajanje tegoba.
„Ako temperatura ide preko 38 stepeni, ako imate opštu slabost, ne možete da ustanete iz kreveta, ako svi ti simptomi, kašalj i curenje nosa, traju više dana, više od nedelju dana, onda je to sigurno grip“ -naveo je lekar.
Ipak, sami simptomi nisu dovoljni da bi se sa sigurnošću potvrdio grip, jer se slične tegobe mogu javiti i kod drugih respiratornih infekcija.
Kada je neophodno potražiti pomoć lekara
Jedna od najčešćih dilema jeste kada ostati kod kuće i odmarati, a kada se obratiti lekaru. Dok pojedini pacijenti potraže pomoć već pri prvim simptomima, drugi čekaju da se zdravstveno stanje značajno pogorša.
Dr Jakovljević je tokom gostovanja ukazao na različite navike pacijenata, ali i na važnost praćenja toka bolesti.
Kod blažih virusnih infekcija najčešće su dovoljni odmor, unos tečnosti i terapija za ublažavanje simptoma. Međutim, visoka ili uporna temperatura, izražena malaksalost i pogoršanje zdravstvenog stanja razlog su da se potraži savet lekara.
Posebnu pažnju potrebno je obratiti na otežano disanje, bol u grudima i znake dehidratacije, koji zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Tokom razgovora bilo je reči i o antibioticima. Iako se oni ponekad koriste za lečenje bakterijskih komplikacija, važno je naglasiti da antibiotici ne deluju na viruse i da njihova preventivna upotreba kod obične prehlade i gripa nije preporučena.
Da li boja sekreta iz nosa otkriva vrstu infekcije
Građani često pokušavaju da na osnovu izgleda sekreta iz nosa procene da li imaju virusnu ili bakterijsku infekciju.
Dr Jakovljević je govorio o tome da vodenast sekret često prati virusne infekcije, dok se izgled sekreta tokom bolesti može menjati.
Međutim, žuta ili zelena boja sekreta sama po sebi ne znači da je infekcija bakterijska. Takve promene mogu se javiti i tokom obične prehlade, pa na osnovu njih ne treba samoinicijativno započinjati terapiju antibioticima.
Šta može pomoći tokom oporavka
Kada su simptomi blaži, najvažnije je omogućiti organizmu dovoljno odmora i unositi tečnost. Kod bola i iritacije grla mogu pomoći odgovarajući lokalni preparati, dok se povišena temperatura može ublažavati u skladu sa zdravstvenim stanjem i preporukama lekara.
Dr Jakovljević je tokom gostovanja pomenuo i antiseptičke rastvore koji se koriste za grlo, kao i tuširanje mlakom vodom radi ublažavanja nelagodnosti koju izaziva povišena temperatura.
Ipak, važno je izbegavati preterano utopljavanje, naročito kada je telesna temperatura već visoka.
Iako je povećan broj respiratornih infekcija očekivan u ovom periodu godine, simptome koji se pogoršavaju ili ne prolaze ne treba ignorisati.
