Da li ste se ikada zapitali kako uspevate da zakopčate dugme na leđima, dotaknete vrh nosa zatvorenih očiju ili bez gledanja u stopala siđete niz stepenice?
Za sve ove radnje zaslužna je propriocepcija, često nazivana i šestim čulom. Radi se o sposobnosti našeg centralnog nervnog sistema da u svakom milisekundu zna tačan položaj tela i svih udova u prostoru. Bez ovog nevidljivog mehanizma, svaki naš pokret bio bi usporen, nespretan i zahtevao bi stalnu vizuelnu proveru.
Nervne mreže i primeri iz svakodnevnog života
Propriocepcija funkcioniše zahvaljujući mreži specijalizovanih receptora zvanih proprioceptori, koji se nalaze u našim mišićima, tetivama, zglobovima i koži.
Ovi senzori neprekidno šalju signale mozgu o tome koliko su mišići istegnuti i pod kolikim su opterećenjem zglobovi. Na primer, dok vozite automobil, vaša stopala tačno znaju koliki pritisak vrše na papučicu gasa ili kočnice bez potrebe da gledate dole.
Slično tome, vrhunski sportisti i plesači oslanjaju se na ovaj fenomen kako bi izveli munjevite i precizne pokrete, poput šuta na kos bez gledanja u obruč ili složene piruete na ledu.
Gubitak ravnoteže i načini za jačanje šestog čula
Za razliku od nekih drugih čula, propriocepcija se može oslabiti povredama zglobova, sedentarnim načinom života ili starenjem, što vodi do čestih uvrtanja skočnog zgloba, gubitka ravnoteže i nespretnosti.
Dobra vest je da se ovo čulo može uspešno trenirati i unaprediti. Vežbe na jednoj nozi, balansiranje na nestabilnim podlogama, joga, pa čak i hodanje po neravnom terenu sa zatvorenim očima prisiljavaju mozak da aktivira i ojača proprioceptivne puteve. Takođe, povratak treningu ključan je deo rehabilitacije nakon bilo kakve fizikalne povrede.
Propriocepcija predstavlja moćnu sponu između mozga i tela koja prožima svaki naš korak, gest i pokret. Svest o ovom unutrašnjem čulu i njegovo redovno održavanje kroz fizičku aktivnost pomažu nam da sačuvamo stabilnost, sprečimo povrede i krećemo se kroz svet sa lakoćom i samopouzdanjem.
