Podaci ponovo otvaraju pitanje uspešnosti nemačkog obrazovnog sistema, ali i posledica koje nedostatak školskih kvalifikacija može da ima na budućnost mladih i tržište rada.
Prema podacima nemačke statistike, tokom školske 2024/25. godine ukupno 64.935 učenika napustilo je opšte obrazovanje bez prvog školskog završetka. Godinu ranije takvih učenika bilo je oko 62.000.
Udeo učenika koji završavaju školovanje bez ove kvalifikacije porastao je sa 6 odsto 2020. godine na 7,8 odsto 2024. godine.
Broj mladih bez školske diplome mogao bi dodatno da poraste
Projekcija nemačke Konferencije ministara obrazovanja predviđa da bi broj učenika koji završavaju opšte škole bez prvog školskog završetka mogao da poraste sa oko 63.600 u 2025. na približno 68.200 u 2032. godini.
Reč je o proceni budućeg kretanja, a ne o već zabeleženom broju. Ipak, ona ukazuje na to da će uključivanje učenika u obrazovanje i obezbeđivanje završnih kvalifikacija ostati važan izazov za nemačke pokrajine.
Problem nije jednako izražen u svim delovima zemlje. Podaci pokazuju velike regionalne razlike, pri čemu je u pojedinim oblastima udeo mladih koji napuštaju školu bez diplome znatno veći od nacionalnog proseka.
Zašto je školska diploma važna za budućnost mladih
Napuštanje škole bez završne kvalifikacije može da oteža nastavak obrazovanja i pronalaženje stabilnog zaposlenja. Mladi bez odgovarajućih kvalifikacija često imaju manje mogućnosti da se uključe u stručno osposobljavanje i dođu do poslova koji zahtevaju određeni nivo obrazovanja.
To je posebno važno za Nemačku, čija privreda zavisi od kvalifikovanih radnika. Dok se mnoge grane suočavaju sa izazovima u pronalaženju odgovarajuće radne snage, deo mladih izlazi iz školskog sistema bez kvalifikacije koja bi im olakšala ulazak na tržište rada.
Ipak, važno je razlikovati izostanak školske diplome od trajnog nedostatka obrazovanja. Deo mladih kasnije nastavlja školovanje ili stiče odgovarajuću kvalifikaciju kroz programe stručnog obrazovanja.
Obrazovni sistem pred dugoročnim izazovom
Nemačke obrazovne vlasti suočavaju se sa zadatkom da ranije prepoznaju učenike kojima je potrebna dodatna podrška i da im omoguće da završe školovanje sa odgovarajućom kvalifikacijom.
Među mogućim merama su dodatna nastava, individualna podrška, bolje usmeravanje učenika i lakši prelazak iz škole u stručno obrazovanje. Važnu ulogu imaju i razlike između saveznih pokrajina, zbog kojih je potrebno prilagoditi mere lokalnim potrebama.
Broj mladih koji završavaju školovanje bez diplome zato nije samo pitanje obrazovanja. On je povezan i sa njihovim budućim mogućnostima za zaposlenje, potrebama privrede i sposobnošću društva da mladima obezbedi bolje izglede za samostalan život.
