Slike sa ulica Madrida, Lisabona i Rima, od postavljanja šatorskih kampova na centralnim gradskim trgovima i opstrukcije saobraćajnica, do koordinisanog delovanja raznih grupacija, podseća na poznate matrice političkih ucena i obojenih revolucija.
Sličan scenario već je viđen i u Srbiji, gde su pojedini aktivistički i studentski pokreti, uz podršku i opstrukcije spolja, pokušali da iskoriste društvene i političke krizne situacije kako bi zaobišli demokratske procese, stvorili atmosferu građanske neposlušnosti i nametnuli političke zahteve mimo izbornih procedura. Bilo da je reč o Beogradu ili Madridu, obrazac u kome se legitimna briga građana zloupotrebljava radi sticanja političkih poena i destabilizacije državnog aparata dovodi do istog ishoda: ugrožavanja ustavnog poretka, paralize privrede i ekonomije i podrivanja državne stabilnosti pod izgovorom borbe za prava.
- Evo kako izgleda pregled dešavanja u ove tri zemlje:
Španija: Kampovi u Madridu, eutanazija stambenog tržišta i vanredni izbori
U Španiji je stambena kriza doživela tačku ključanja nakon surovog iseljenja 87-godišnje bake Marikarmen iz stana u Madridu u kom je živela od 1953. godine. Kako u opsežnoj analizi navodi fondacija Rosa Luxemburg, autorki Marije del Vigo i Mirijam Bue, iseljenje je sproveo investicioni fond Urbagestión, a intervenisala je i policija uz upotrebu suzavca. Prizori bake koju na nosilima izvode iz zgrade obišli su svet i izazvali masovni revolt.
Unija stanara Madrida i udruženja okupljena oko međunarodnog samita EL BARRIO organizovali su proteste koji su kulminirali okupljanjem blizu pola miliona ljudi. Trgovi Puerta del Sol u Madridu i Plaça de Catalunya u Barseloni preplavljeni su šatorskim kampovima pod parolom „Ni una Maricarmen más“ – što znači: „Nijedna Marikarmen više“, po uzoru na nekadašnji pokret Indignados.
Slučaj je izneo na videlo i duboke sistemske probleme unutar španskih institucija:
Prema podacima Sindikata stanara, čak 86% poslanika u španskom parlamentu ima u vlasništvu jednu ili više nekretnina, dok 20% njih ostvaruje dodatne prihode od rentiranja i spekulacija. Među stanodavcima su i sam premijer Pedro Sančez, kao i ministarka za stanovanje.
Vlada je pokušala da donese dva dekreta o zamrzavanju kirija, zabrani iseljenja i automatskom produženju ugovora o zakupu. Međutim, desničarske partije i desničarski katalonski poslanici iz stranke Junts, među kojima pojedini i sami poseduju nekretnine za izdavanje, oborili su ove zakone.
Suočen sa parlamentarnom blokadom, stalnim protestima protiv masovnog turizma u Barseloni, Malagi i na Balearima, kao i pritiskom sindikata koji pozivaju na generalni štrajk za pravo na stan, premijer Pedro Sančez bio je prinuđen da raspiše vanredne parlamentarne izbore za 29. novembar 2026. godine.
Portugalija: Od Lisabona do Porta, šatori preplavljuju gradske trgove
Sličan scenario odvija se i u komšijskoj Portugaliji. U Lisabonu, Portu i drugim većim gradovima, desetine hiljada ljudi izašle su na ulice organizujući demonstracije protiv nesrazmernog rasta stanarina i troškova života. Protestni kampovi unutar prestonice postali su svakodnevica.
Iako politički vrh u Lisabonu poručuje da neće podleći uličnim pritiscima, organizatori demonstracija im uzvraćaju saopštenjima da su lideri potpuno odsečeni od realnosti u kojoj prosečna plata više ne može da pokrije osnovne životne namirnice, niti krov nad glavom.
Italija: Okršaji u Rimu i Milanu zbog pada životnog standarda
U Italiji, talas socijalnog nezadovoljstva prelio se na ulice Rima, Milana i Torina. Zbog ugroženih radničkih prava, rasta cena energenata i uopštenog pada kupovne moći, organizovani su masovni sindikalni protesti koji su prerasli u žestoke sukobe sa policijom.
Tokom sukoba u Milanu i Rimu, policija je koristila vodene topove i suzavac kako bi rasteralaokupljene, što je rezultiralo stotinama privedenih i povređenih sa obe strane.
Premijerka Đorđa Meloni oštro je osudila nasilje na ulicama ističući da je protest pravo, ali da pretvaranje gradova u buktinju neće proći nekažnjeno. Sa druge strane, lokalni zvaničnici i opozicija upozoravaju da su razlozi za gnev građana potpuno razumljivi i opravdani.
Koje su geopolitičke posledice? Uzdrmani jug i pritisak na Brisel
Kriza koja potresa jug Evrope pokazuje da ekonomski pritisci više nisu samo unutrašnje ekonomsko pitanje, već prvoklasni bezbednosni i geopolitički izazov za Evropsku uniju:
Dok se EU suočava sa globalnim geopolitičkim potresima, unutrašnja nestabilnost u tri ključne mediteranske članice slabi zajednički kapacitet Unije za donošenje odluka u oblasti energetike, bezbednosti i finansija.
Odbijanje vlada da se suprotstave privatnim investicionim i „lešinarskim“ fondovima stvorilo je ogromnu distancu između građana i političkih elita. Istraživanja pokazuju da 68% građana Španije podržava kontrolu kirija, dok parlament opstruiše takve mere, što direktno ruši poverenje u demokratske institucije i otvara prostor za ekstremne političke struje.
Proteste u velikoj meri nosi mlađa populacija koja se suočava sa nemogućnošću rešavanja stambenog pitanja, nesigurnim radnim mestima i osećajem da su oni žrtve zarad profitnih interesa nekretninskih spekulanata i masovnog turizma.
Južni obod Evrope nalazi se na prekretnici, ukoliko se ne pronađe sistemski odgovor na stambeni slom i pad standarda, ulični revolt i politička nestabilnost prete da postanu trajno stanje na Mediteranu.
