Na ulice belgijske prestonice izašlo je oko 30.000 ljudi, prema podacima policije koje je preneo Reuters.
Protestu koji su organizovali sindikati pridružili su se i učenici i studenti, nezadovoljni najavljenim promenama u obrazovanju i rastućim troškovima školovanja. Dok je glavni sindikalni skup protekao uglavnom mirno, na pojedinim lokacijama došlo je do incidenata i sukoba sa policijom.
Policija koristila suzavac i vodene topove
Napetosti su izbile u blizini železničkih stanica Brisel-Central i Brisel-Jug, gde su pojedini demonstranti bacali kamenice, flaše i druge predmete na policiju. Zabeleženi su i požari, kao i oštećenja javne imovine.
Policija je odgovorila upotrebom suzavca i vodenih topova kako bi rasterala grupe koje su učestvovale u sukobima. Prema izveštajima objavljenim tokom petka, broj privedenih i uhapšenih porastao je sa prvobitno prijavljenih 21 na više od 100 do večernjih sati.
Važno je naglasiti da su se incidenti dogodili na marginama glavnog protesta. Sindikati su saopštili da nasilne grupe nisu bile povezane sa njihovim organizovanim skupom. Za tvrdnju da je više desetina policajaca hospitalizovano nisam pronašao pouzdanu potvrdu u dostupnim izveštajima.
Studenti na ulicama
Nezadovoljstvo u obrazovanju povezano je sa planiranim uštedama, povećanjem pojedinih troškova studiranja i promenama koje bi mogle da utiču na rad nastavnika i uslove u školama.
U frankofonom delu Belgije, reforme obrazovanja predviđaju uštede od oko 500 miliona evra do 2029. godine. Među spornim merama su povećanje nastavnog opterećenja za pojedine nastavnike i rast školarina na fakultetima. Učenici i studenti strahuju da bi ove promene mogle dodatno da otežaju pristup obrazovanju i pogoršaju uslove u školama.
Pored obrazovanja, sindikati su protestovali i zbog širih budžetskih mera za koje smatraju da bi mogle da pogode radnike, penzionere i domaćinstva sa nižim prihodima.
Protesti u trenutku budžetskog pritiska
Belgijska vlada pokušava da obuzda rastući javni dug i budžetski deficit, dok sindikati upozoravaju da teret ušteda ne bi trebalo da snose građani koji već osećaju rast troškova života.
Protest u Briselu deo je šireg nezadovoljstva zbog mera štednje i reformi koje utiču na javne usluge. U isto vreme, studentske demonstracije u frankofonom delu Belgije traju od početka oktobra, a nezadovoljstvo se proširilo iz Liježa i drugih gradova i na prestonicu.
Brisel je tako u petak bio poprište dve povezane, ali različite vrste protesta: velikog sindikalnog skupa protiv vladinih budžetskih mera i incidenata u kojima su se pojedine grupe sukobile sa policijom.
