Kada nekome izrazimo zahvalnost ili zastanemo da primetimo ono što imamo, ne menjamo samo trenutni osećaj raspoloženja. Istraživanja iz oblasti neuroznanosti i psihologije pokazuju da zahvalnost može da utiče na način na koji obrađujemo emocije, pamtimo iskustva i povezujemo se sa drugim ljudima.
Zahvalnost zato nije samo pitanje lepog ponašanja, ona predstavlja način na koji usmeravamo pažnju i doživljavamo svet oko sebe.
Mozak prirodno traži probleme, ali zahvalnost menja fokus
Ljudski mozak je tokom evolucije razvijao sposobnost da brzo uočava opasnosti i probleme. Taj mehanizam pomagao je našim precima da prežive, ali u savremenom životu često znači da lakše primećujemo ono što nije u redu nego ono što jeste.
Jedan neprijatan razgovor može dugo ostati u mislima, dok nekoliko lepih trenutaka iz dana lako prođe nezapaženo.
Praktikovanje zahvalnosti može pomoći da pažnju usmerimo i na pozitivne stvari koje često uzimamo zdravo za gotovo — zdravlje, bliske ljude, male svakodnevne radosti ili podršku koju dobijamo od drugih.
Zahvalnost aktivira delove mozga povezane sa emocijama i nagradom
Kada osećamo zahvalnost, u mozgu se aktiviraju oblasti povezane sa obradom emocija, donošenjem odluka i društvenim odnosima.
Istraživanja sprovedena pomoću snimanja mozga povezala su osećaj zahvalnosti sa aktivnošću u prefrontalnom korteksu i prednjem cingularnom korteksu , regijama koje učestvuju u regulaciji emocija, razumevanju tuđih namera i proceni društvenih iskustava.
To znači da zahvalnost nije samo prijatan osećaj, već iskustvo koje mozak povezuje sa odnosima, poverenjem i osećajem povezanosti.
Može li zahvalnost da utiče na stres?
Kada smo pod pritiskom, pažnja se često usmerava na probleme, obaveze i ono što bi moglo poći po zlu.
Zahvalnost može pomoći da se napravi drugačiji mentalni balans — ne tako što briše teškoće, već tako što pomaže da u isto vreme primetimo i ono što funkcioniše dobro.
Neka istraživanja povezuju vežbe zahvalnosti sa većim osećajem psihološke dobrobiti i boljim upravljanjem emocijama, ali efekti zavise od osobe i načina na koji se ova navika primenjuje.
Kada nekome kažemo da cenimo njegov trud, vreme ili podršku, ne prenosimo samo informaciju — šaljemo poruku da je njegov doprinos primećen.
Takvi trenuci mogu da ojačaju osećaj bliskosti i poverenja među ljudima. Zbog toga zahvalnost ima važnu ulogu u prijateljstvima, porodici i partnerskim odnosima.
Ponekad jedna iskrena rečenica može imati veći efekat nego što očekujemo.
Ne postoji jedan pravilan način da se razvije osećaj zahvalnosti. Neki ljudi vode dnevnik u koji svakog dana zapišu nekoliko stvari koje cene, dok drugi jednostavno odvoje nekoliko minuta da razmisle o lepim događajima tog dana.
Važno je da zahvalnost ne znači ignorisanje problema ili pretvaranje da je sve savršeno.
Njena suština je u tome da pored poteškoća primetimo i ono što nam donosi zadovoljstvo, sigurnost ili podršku. Kada češće primećujemo ono što imamo, mozak dobija širu sliku naše svakodnevice. Umesto da stalno traži ono što nedostaje, počinje da registruje i ono što već postoji.
