Od najranijeg detinjstva deca se često susreću sa očekivanjima o tome kako bi trebalo da se ponašaju u zavisnosti od pola. Dečacima se neretko poručuje da budu hrabri, jaki i da ne pokazuju slabost, dok se od devojčica češće očekuju nežnost, poslušnost i mirno ponašanje. Iako među dečacima i devojčicama postoje biološke razlike, način na koji ih odrasli vaspitavaju može značajno uticati na njihovo ponašanje, interesovanja i odnos prema sopstvenim emocijama.
Poseban problem predstavlja potiskivanje emocija kod dečaka. Poruke da ne treba da plaču, da moraju da budu „čvrsti“ ili da uvek moraju da se izbore za sebe mogu otežati kasnije prepoznavanje i izražavanje osećanja. Istovremeno, ni devojčice ne bi trebalo ograničavati očekivanjem da budu tihe, poslušne ili previše obazrive prema drugima. Deci je, bez obzira na pol, potreban prostor da pokažu tugu, strah, ljutnju, radost i nesigurnost bez osećaja da zbog toga odstupaju od onoga što se od njih očekuje.
Sličan obrazac može se pojaviti i kada su u pitanju interesovanja. Sport, muzika, tehnika, ples, igračke ili određeni hobiji često se još uvek dele na „muške“ i „ženske“, iako deca mogu imati potpuno drugačija interesovanja od onih koje odrasli za njih unapred zamisle. Umesto da ih usmeravaju prema stereotipima, roditelji mogu da im omoguće da sami otkrivaju šta ih zanima i u čemu uživaju.
Važan deo odrastanja je i učenje samostalnosti. Roditelji iz najbolje namere često pokušavaju da decu zaštite od svakog problema, ali previše zaštite može da im uskrati priliku da samostalno donose odluke, greše i uče iz sopstvenog iskustva. Deci je potrebno vreme sa roditeljima i osećaj sigurnosti, ali i dovoljno prostora da postepeno razvijaju odgovornost i sopstveni identitet.
Cilj nije potpuno zanemariti razlike među decom, već izbeći pretvaranje tih razlika u stroga pravila o tome kakvi dečaci i devojčice moraju da budu. Svako dete ima drugačiji temperament, potrebe, sposobnosti i interesovanja. Kada odrasli ostave dovoljno prostora za tu individualnost, deca mogu da odrastaju sa boljim razumevanjem sopstvenih emocija, većim samopouzdanjem i slobodom da razviju ličnost koja nije određena unapred zadatim očekivanjima.
