Prema navodima autorke Elison Džons u tekstu objavljenom 29. septembra 2026. godine u magazinu Horizon, stručnjaci širom kontinenta upozoravaju da dosadašnje mere, koje se odnose isključivo na promenu ishrane i fizičku aktivnost – nedovoljne, te da je problemu neophodno pristupiti sistemski i iz više različitih uglova.
Kao odgovor na ovaj izazov pokrenuta je BIO-STREAMS inicijativa, četvorogodišnji projekat koji finansira Evropska unija, a kojim koordinira tim sa Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini. Kako ističe dr Elefterija Velidu, istraživač na polju biomedicinskog inženjeringa i član koordinacionog tima, gojaznost ima složene biološke, ekološke, bihejvioralne i genetske korene. Glavni problem dosadašnjih istraživanja bila je njihova rascepkanost i nemogućnost poređenja podataka prikupljenih u različitim zemljama. BIO-STREAMS stoga okuplja stručnjake iz više disciplina sa ciljem da stvori jedinstven naučni okvir za razumevanje uzroka ove epidemije.
Srž ovog projekta je uspostavljanje prve evropske biobanke posvećene gojaznosti dece i adolescenata, koja objedinjuje podatke iz 15 evropskih zemalja. Biobanka funkcioniše kao zajednički, standardizovani izvor u kom se objedinjulju biološki uzorci, zdravstveni kartoni i podaci o životnim navikama dece, čime se omogućava direktno poređenje rezultata, na primer, između klinika u Atini i Mariboru. Istraživači se nadaju da će pristup ovako velikoj bazi podataka pružiti odgovor na pitanje zašto su neka deca podložnija gojaznosti i pratećim metaboličkim poremećajima od druge, kao i da će omogućiti razvoj digitalnih platformi za rano prepoznavanje rizika i kreiranje personalizovanih preporuka za porodice.
Škole i bolnice postavljene su u sam centar sprovođenja ove inicijative u praksi, kako bi se prevencija sprovela u svakodnevnom okruženju gde deca borave. Pilot-projekti u školama u Grčkoj, Portugaliji, Sloveniji, Danskoj i Holandiji usmereni su na promociju zdravih navika, ali i na suzbijanje stigmatizacije i izolacije gojazne dece. Paralelno sa tim, u sedam bolnica širom šest zemalja sprovode se klinička ispitivanja i rad sa porodicama. Spoj školskog okruženja, koje obuhvata veliki broj dece u ranoj fazi, i bolničkog, koje omogućava detaljno kliničko praćenje, pruža celovit model za prevenciju i podršku na terenu.
Predstavnici obrazovnih institucija naglašavaju da je u borbi protiv dečije gojaznosti ključno eliminisati osećaj krivice i osudu društva. Uključivanjem školske mreže koja pokriva 30 zemalja, inicijativa BIO-STREAMS nastoji da preoblikuje obrazovne politike i obezbedi održiva rešenja za zdraviju budućnost novih generacija.
