Hrkanje je veoma često i samo po sebi ne znači da osoba ima apneju. Nastaje kada vazduh prolazi pored opuštenih tkiva u grlu i izaziva njihovo vibriranje.
Kod opstruktivne apneje događa se nešto ozbiljnije. Disajni put se tokom sna privremeno sužava ili potpuno zatvara, pa se disanje zaustavlja na nekoliko sekundi. Kada mozak primeti da nema dovoljno vazduha, nakratko probudi telo kako bi se disanje nastavilo.
Ova kratka buđenja mogu da se ponove mnogo puta tokom noći.
Zašto osoba ne zna da joj se disanje prekida
Buđenja su obično toliko kratka da ih osoba ujutru ne pamti. Može da bude uverena da je spavala celu noć, iako je njen san neprestano prekidan.
Problem često prvi primeti partner. Glasno i neujednačeno hrkanje može iznenada da prestane, nakon čega sledi tišina, pa naglo hvatanje vazduha, frktanje ili gušenje. Zatim se hrkanje nastavlja.
Osoba koja spava sama teže uočava ovaj obrazac. Na problem mogu da ukažu posledice koje se osećaju tokom dana.
Glavobolja, suva usta i dnevna pospanost
Jutarnja glavobolja može da se pojavi zbog poremećenog disanja i promena nivoa kiseonika i ugljen-dioksida tokom noći. Česti su i suva usta, nemiran san i buđenje radi mokrenja.
Tokom dana mogu da se jave:
- izražen umor i pospanost
- teško održavanje pažnje
- razdražljivost i promene raspoloženja
- problemi sa pamćenjem
- uspavljivanje tokom gledanja televizije, čitanja ili vožnje
Jedna jutarnja glavobolja ne znači da osoba ima apneju. Razlozi mogu biti brojni, od nedovoljnog sna i dehidratacije do migrene, napetosti mišića ili drugih zdravstvenih problema.
Sumnja na apneju postaje veća kada se glavobolja redovno ponavlja zajedno sa glasnim hrkanjem, gušenjem u snu i dnevnom pospanošću.
Ko je izložen većem riziku
Apneja se može javiti kod svakoga, pa i kod dece. Ipak, češća je kod osoba sa viškom kilograma, širim obimom vrata, suženim disajnim putevima ili uvećanim krajnicima.
Rizik povećavaju i pušenje, konzumiranje alkohola pred spavanje, pojedini lekovi za smirenje i spavanje, kao i spavanje na leđima. Stanje je češće sa godinama, ali nije normalan deo starenja.
Hrkanje nije dovoljno za postavljanje dijagnoze
Apneja se ne može potvrditi samo na osnovu hrkanja ili snimka sa mobilnog telefona. Za postavljanje dijagnoze koristi se ispitivanje spavanja, tokom kojeg se prate disanje, rad srca i nivo kiseonika u krvi. Test se, u zavisnosti od slučaja, može obaviti kod kuće ili u centru za poremećaje spavanja.
Lečenje zavisi od uzroka i težine problema. Nekim ljudima pomažu smanjenje telesne težine, izbegavanje alkohola uveče i spavanje na boku. Kod izraženije apneje često se koristi CPAP aparat, koji kroz masku blagim pritiskom održava disajni put otvorenim.
Ukoliko neko primećuje prekide disanja, gušenje tokom noći ili izrazitu dnevnu pospanost, pregled ne bi trebalo odlagati. Poseban oprez potreban je ako se pospanost javlja za volanom, jer tada problem ne ugrožava samo zdravlje već i bezbednost.
