Danas je dovoljno otvoriti kesicu vanilin šećera ili dodati nekoliko kapi ekstrakta u kolač da bismo prepoznali njen miris. Ipak, iza prirodne vanile krije se mnogo više ručnog rada nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti.
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji njenog uzgoja dogodio se na ostrvu Reunion, tada poznatom kao Bourbon, kada je dvanaestogodišnji Edmond Albijus pronašao način da se cvet vanile oplodi ručno. Bio je 1841. godina, a Albijus je u to vreme bio rob.
Vanila potiče iz Mezoamerike, gde je mogla prirodno da se oprašuje. Kada je preneta u druge tropske krajeve, biljke su lepo rasle i cvetale, ali mahuna gotovo da nije bilo.
Razlog se krio u građi samog cveta. Muški i ženski delovi odvojeni su tankom membranom koja sprečava jednostavno samooprašivanje.
Rešenje pronašao sa samo 12 godina
Albijus je otkrio da tu prepreku može pažljivo da podigne tankim predmetom, a zatim prstom spoji delove cveta potrebne za oprašivanje.
Postupak je bio jednostavan i dovoljno brz da može da se primenjuje na velikom broju biljaka.
Upravo je to bilo presudno za uzgajivače, jer cvet vanile ostaje otvoren veoma kratko. Kada procveta, postoji ograničeno vreme da se ručno opraši ukoliko se želi formiranje mahune.
I danas radnici na plantažama tokom cvetanja obilaze biljke i jedan po jedan oprašuju otvorene cvetove.
Njegova metoda otvorila put velikoj proizvodnji
Albijus nije bio prvi čovek koji je uspeo da veštački opraši vanilu. Belgijski botaničar Šarl Moren to je učinio nekoliko godina ranije.
Međutim, Albijusov postupak pokazao se dovoljno jednostavnim i praktičnim da može da se koristi svakodnevno na plantažama. Tehnika se ubrzo proširila sa Reuniona i na druga ostrva Indijskog okeana.
Madagaskar je vremenom postao jedno od najpoznatijih područja za proizvodnju vanile, a ručno oprašivanje ostalo je važan deo tog procesa.
Zbog toga prirodna vanila nije skup proizvod samo zbog svog mirisa i ukusa. Od cveta do gotove mahune potrebno je mnogo rada.
Nakon oprašivanja slede sazrevanje, berba, sušenje i obrada tokom koje mahuna postepeno dobija karakterističnu aromu.
Otkriće mu nije donelo bogatstvo
Iako je njegov postupak imao ogroman značaj za proizvodnju vanile, Edmond Albijus od njega nije stekao bogatstvo.
U ropstvu je ostao do 1848. godine, kada je ropstvo ukinuto na Reunionu. Nakon oslobođenja dobio je prezime Albius.
Život mu ni kasnije nije bio lak. Radio je različite poslove, a umro je 1880. godine u siromaštvu.
Danas se njegovo ime na Reunionu čuva kao deo istorije ostrva.
Njegov trag, međutim, može da se vidi mnogo dalje od mesta na kojem je živeo. Na plantažama vanile širom sveta i dalje se svakog jutra tokom sezone cvetovi pregledaju i oprašuju rukom, gotovo istim postupkom koji je Edmond Albijus otkrio kao dvanaestogodišnjak pre skoro dva veka.
