Profesor Vinsent Lude, rukovodilac istraživačke jedinice za morsku ekologiju i evoluciju na tom institutu, objasnio je da promenljivost životne sredine obuhvata različite uslove života, uključujući temperaturu, količinu kiseonika, salinitet, dostupnost hrane, prisustvo predatora i strukturu staništa.
Prema njegovim rečima, rezultati potvrđuju da razvoj organizama ne zavisi isključivo od genetskih predispozicija, već i od sredine u kojoj žive, budući da hormoni predstavljaju važnu vezu između spoljašnjih uslova i genetskih procesa koji regulišu rast.
Glavna autorka studije Marsela Erera istakla je da je povezanost životne sredine i razvojne prilagodljivosti znatno izraženija nego što se ranije pretpostavljalo.
Naučnici su posebnu pažnju posvetili ribama koje žive u mangrovskim šumama i peščanim priobalnim područjima. Analiza je pokazala da jedinke iz mangrovskih staništa imaju niži nivo hormona štitne žlezde i holesterola, dok su kod njih zabeležene više koncentracije glukoze i gama-aminobuterne kiseline.
Takvi rezultati, kako je objasnio Lude, ukazuju na relativno stabilnu dostupnost energije i manje intenzivan metabolički promet kod riba iz mangrovskih šuma u poređenju sa jedinkama koje naseljavaju peščana priobalna područja.
„Otkrili smo da hormoni štitne žlezde imaju suštinsku ulogu u integrisanju informacija iz životne sredine, omogućavajući različite putanje razvoja. To pokazuje da rast oblikuje stalna interakcija gena i životne sredine, a ne isključivo genetska uputstva“, naveo je Lude.
Istraživači ocenjuju da bi nalazi mogli da doprinesu boljem razumevanju mehanizama kojima se životinje prilagođavaju promenama staništa, što dobija poseban značaj u uslovima klimatskih promena i sve većeg ugrožavanja prirodnih ekosistema.
