Veza između metabolizma i mentalnog zdravlja
Na raspoloženje utiču brojni faktori, a sve više istraživanja ukazuje na to da bi među njima mogla da bude i ishrana. Naučnici posebno ispituju vezu između insulinske rezistencije, odnosno smanjene osetljivosti ćelija na insulin, i razvoja depresije.
Mozak troši oko petine energije koju organizam koristi, a glavni izvor energije za njega je glukoza. Kada se često konzumiraju namirnice bogate šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima, nivo glukoze u krvi može naglo da raste i opada. Dugoročno, takve navike mogu da doprinesu razvoju insulinske rezistencije, koja je povezana i sa dijabetesom tipa 2.
Šta pokazuju istraživanja?
U devetogodišnjem istraživanju koje je obuhvatilo 601 odraslu osobu bez depresije na početku praćenja, pokazatelji povezani sa insulinskom rezistencijom bili su povezani sa većim rizikom od kasnijeg razvoja depresije. Istraživači su utvrdili da su se određeni metabolički poremećaji mogli uočiti pre pojave depresivnih simptoma.
Sličnu vezu pokazala su i istraživanja ishrane. Analiza podataka iz studija koje su obuhvatile gotovo deset miliona ljudi povezala je veću konzumaciju ultraprerađene hrane sa 22 odsto većim rizikom od depresije. U ovu grupu spadaju, između ostalog, zaslađeni napici, industrijske grickalice, zaslađene žitarice za doručak i brojni proizvodi brze hrane.
Ipak, povezanost ne znači da je dokazana direktna uzročno-posledična veza. Na razvoj depresije utiču brojni biološki, psihološki i socijalni faktori.
Da li šećer zaista popravlja raspoloženje?
Iako se često veruje da slatkiši brzo podižu energiju i popravljaju raspoloženje, pregled 31 istraživanja pokazao je da šećer nema pouzdan pozitivan efekat na raspoloženje. Učesnici su u roku od sat vremena nakon konzumacije šećera prijavljivali veći umor i manju budnost.
To ne znači da će konzumiranje slatkiša izazvati depresiju, već da očekivani kratkotrajni podsticaj energiji ne mora da se dogodi.
Novi pristup lečenju mentalnih poremećaja
Na Univerzitetu Stanford razvija se oblast poznata kao metabolička psihijatrija, koja proučava vezu između metaboličkog zdravlja i mentalnih poremećaja.
U jednom manjem istraživanju, u kojem je učestvovala 21 osoba sa bipolarnim poremećajem ili šizofrenijom i metaboličkim problemima, primena ketogene ishrane tokom četiri meseca bila je povezana sa poboljšanjem metaboličkih pokazatelja i smanjenjem izraženosti psihijatrijskih simptoma. Učesnici su nastavili da uzimaju propisanu terapiju.
Rezultati su ohrabrujući, ali su potrebna veća i kvalitetnija istraživanja kako bi se utvrdilo kome bi ovakav pristup mogao da pomogne i pod kojim uslovima.
Ipak, depresija se ne može svesti na ishranu, a promena jelovnika nije zamena za stručnu procenu i odgovarajuće lečenje. Sve veći broj nalaza ukazuje da bi metaboličko zdravlje trebalo posmatrati kao jedan od mogućih činilaca u razumevanju i lečenju depresije.
