Njegov osnovni cilj je prevazilaženje prirodnih ograničenja koja su vekovima definisala ljudsko iskustvo, poput hroničnih bolesti, fizičkih nedostataka, starenja i same smrti.
Koreni ove ideje sežu do sredine 20. veka, kada je biolog Džulijan Haksli prvi upotrebio termin „transhumanizam“ kako bi opisao čovekovu sposobnost da prevaziđe sopstvena biološka ograničenja. Danas se transhumanizam razvio u kompleksnu filozofiju koja usko sarađuje sa vodećim naučnim disciplinama. Pristalice ovog pokreta veruju da čovečanstvo ima moralnu obavezu da primeni dostupna tehnološka sredstva kako bi smanjilo patnju i produžilo životni vek, čime bi se otvorila vrata stvaranju takozvanog „postčoveka“ — bića sa drastično unapređenim mentalnim i telesnim kapacitetima.
Tehnološki oslonac transhumanizma čini spredak u četiri ključne oblasti: nanotehnologiji, biotehnologiji, informacionim tehnologijama i kognitivnim naukama. Kroz genetski inženjering i CRISPR tehnologiju nastoji se eliminacija naslednih bolesti, dok biotiskači tkiva i bionički implantati omogućavaju zamenu oštećenih organa. S druge strane, spajanje ljudskog mozga sa veštačkom inteligencijom putem neuro-interfejsa ima za cilj višestruko povećanje brzine razmišljanja i pamćenja, dok najradikalniji koncepti predviđaju i mogućnost prenošenja ljudske svesti na digitalne medije radi postizanja digitalne besmrtnosti.
Uprkos velikim mogućnostima, transhumanizam otvara brojne duboke etičke, društvene i filozofske dileme. Najčešća zabrinutost odnosi se na socijalnu nejednakost i opasnost od stvaranja novih klasnih podela između tehnološki „poboljšanih“ pojedinaca i onih koji sebi takve tretmane ne mogu priuštiti. Pored toga, kritičari upozoravaju na rizike od novih oblika eugenike i postavljaju pitanje gubljenja same suštine ljudskosti — jer su patnja, prolaznost i svest o sopstvenoj smrtnosti vekovima tvorile osnovu ljudske empatije, umetnosti i morala.
Usklađivanje nezaustavljivog tehnološkog napretka sa etičkim normama biće jedan od najvećih izazova 21. veka. Transhumanizam nas primorava da se već danas suočimo sa pitanjima o budućnosti naše vrste i da redefinišemo granicu između naučne fantastike i stvarne evolucije. Bilo da se na njega gleda kao na prirodan nastavak ljudskog razvoja ili kao na opasan eksperiment, izvesno je da će tehnologije koje promovisuje oblikovati svet i promeniti sam pojam o tome šta znači biti čovek.
