Istraživanje koje je obuhvatilo 50 osoba koje su se našle na ivici smrti pokazalo je da su mnogi od njih tokom tih iskustava imali slične vizuelne doživljaje – prostrane i svetleće prostore, zakrivljene horizonte, tunele i osećaj da su okruženi svetlošću.
Istraživačica neurofenomenologije Frans Lerner sa Univerziteta u Haifi u Izraelu i njen tim pokušali su da ova iskustva prouče na drugačiji način, kroz crteže, smatrajući da vizuelni prikazi mogu da otkriju obrasce koje je teško opisati rečima, preneo je portal Science Alert.
Učesnici istraživanja dobili su zadatak da nacrtaju prostor kojeg se sećaju, prikažu gde su se u njemu nalazili, kako su se kretali i kojih boja se sećaju. Naučnici su zatim uporedili crteže i analizirali geometrijske oblike koji su se najčešće ponavljali.
Rezultati su pokazali da su među najčešćim prikazima bili konusni prostori, uključujući poznati motiv tunela, ali i široki zakrivljeni prostori nalik lukovima. Pojedini učesnici crtali su i oblike koji su ostavljali utisak da u potpunosti okružuju posmatrača, poput unutrašnjosti sfere ili ovala.
Zanimljiva razlika uočena je i u doživljaju boja. Od 28 nacrtanih prostora, čak 22 prikazana su u crnoj, beloj, sivoj boji ili svetlosti bez jasno određene nijanse. Nasuprot tome, 27 od 31 širokog zakrivljenog prostora bilo je doživljeno u boji.
Istraživači smatraju da bi deo ovih iskustava mogao da se objasni poznatim mehanizmima ljudskog vida. Jedan od njih je takozvani tunelski vid, koji se može javiti kada je dotok kiseonika u mrežnjaču ili mozak poremećen, što dovodi do sužavanja vidnog polja.
U uslovima slabog osvetljenja oči postaju manje osetljive na boje, jer funkciju preuzimaju ćelije zadužene za vid u mraku. To bi moglo da objasni zašto su prostori nalik tunelima u velikom broju slučajeva opisani crnim, belim i sivim tonovima.
Iako su ranija istraživanja već beležila ponavljajuće motive poput tunela i svetlosti kod osoba koje su imale iskustva bliska smrti, nova studija posebnu pažnju posvetila je prostornoj strukturi tih doživljaja i načinu na koji ljudi sebe vide unutar njih. Naučnici ističu da ovakvi nalazi otvaraju dodatna pitanja o tome kako mozak oblikuje vizuelna iskustva u ekstremnim fiziološkim stanjima.
