Nestašluk koji je osvojio internet
Narandžaste mačke poznate su po neobičnim ispadima koji često postaju viralni na društvenim mrežama: vise sa lampi, obaraju predmete sa kuhinjskih elemenata, iznenada nasrću na pse ili grickaju vlasnike za noge. Njihovi vlasnici često ih opisuju kao trapave, razigrane i izrazito druželjubive životinje. Ipak, da li je reč samo o popularnom stereotipu ili za njihovo ponašanje postoji i naučno objašnjenje?
Narandžasta boja nije odlika posebne rase, već se javlja kod različitih mačaka, od mejn kuna do sibirskih mačaka. Zbog toga je zanimljivo pitanje da li su osobine koje im se pripisuju povezane sa bojom krzna ili je reč o utisku koji su stvorili vlasnici.
Šta istraživanja otkrivaju o njihovom karakteru?
Jedno istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da su ljudi skloniji da narandžastim mačkama pripisuju druželjubivost nego mačkama drugih boja. Međutim, druga studija, objavljena iste godine u časopisu Journal of Veterinary Behavior, ponudila je nešto drugačiju sliku. Prema procenama vlasnika, narandžaste mačke češće su pokazivale strahom izazvanu agresivnost prema nepoznatim ljudima, a povezivane su i sa izraženijim interesovanjem za plen.
Ipak, istraživači upozoravaju da su ovi rezultati zasnovani na odgovorima vlasnika, a ne na neposrednom posmatranju ponašanja mačaka. Očekivanja i lična iskustva mogu uticati na način na koji ljudi opisuju svoje ljubimce, pa se na osnovu postojećih podataka ne može pouzdano zaključiti da boja krzna određuje karakter.
Genetika nudi zanimljiv trag
Naučnici su identifikovali gen ARHGAP36, odgovoran za narandžastu boju krzna kod mačaka. On je povezan sa X hromozomom, što objašnjava zašto su narandžaste mačke češće mužjaci: mužjacima je dovoljna jedna kopija odgovarajuće genetske varijante, dok su ženkama, koje imaju dva X hromozoma, potrebne dve.
A upravo bi veći udeo mužjaka mogao delimično da objasni reputaciju narandžastih mačaka. Pojedina zapažanja ukazuju na to da su mužjaci u proseku otvoreniji i druželjubiviji, mada ni ta osobina ne važi za svaku mačku. Postoji i zanimljiva mogućnost da gen povezan sa bojom krzna utiče na druge procese u organizmu. Kod ljudi i miševa gen ARHGAP36 aktivan je i u mozgu i hormonskim žlezdama, dok su ćelije iz kojih se razvijaju pigmenti povezane sa ćelijama koje mogu da formiraju i nervno i endokrino tkivo. Ipak, veza između tih procesa i temperamenta mačaka za sada je samo pretpostavka.
Svaka mačka ima svoju ličnost
Iako genetika može da pruži tragove o poreklu pojedinih osobina, naučnici naglašavaju da se ponašanje životinja ne može svesti na boju krzna. Na temperament utiču brojni činioci, uključujući individualne osobine, iskustva i okruženje u kojem mačka odrasta.
Narandžaste mačke možda jesu posebno sklone nestašlucima u očima svojih vlasnika, ali nauka još nema konačan odgovor na pitanje da li su zaista luckastije od drugih. Njihova reputacija za sada ostaje spoj ličnih iskustava, popularnih internet snimaka i zanimljivih genetskih tragova koji tek treba da budu istraženi.
