Ne postoji broj kriški koji bi podjednako odgovarao svima. Potrebe za hranom razlikuju se prema uzrastu, fizičkoj aktivnosti i tome da li želimo da održimo, smanjimo ili povećamo telesnu težinu.
Zato smernice o porcijama treba posmatrati kao okvir, a ne kao obaveznu dnevnu meru.
Porcija žitarica ne znači obavezno krišku hleba
Američko udruženje za srce u smernicama za odrasle, zasnovanim na unosu od oko 2.000 kalorija dnevno, navodi tri do šest porcija žitarica. Najmanje polovina trebalo bi da bude od celog zrna.
Jedna kriška integralnog hleba jeste primer porcije, ali istoj grupi pripadaju i ovsene pahuljice, pirinač i testenina. Pola šolje kuvanog integralnog pirinča ili testenine takođe predstavlja jednu porciju. Preporuka o žitaricama zato nije preporuka da svakog dana pojedemo tri do šest kriški hleba.
Praktično, ako smo za doručak jeli ovsenu kašu, a za ručak pirinač, deo dnevnog unosa žitarica već smo obezbedili. Hleb treba sagledati u tom kontekstu, umesto da njegove kriške brojimo odvojeno od ostatka jelovnika.
Šta proveriti kada kupujemo hleb
Pored količine, važan je i sastav. Harvardov portal za ishranu preporučuje hleb kod kojeg se među sastojcima na prvom mestu nalazi celo zrno, odnosno integralno pšenično, ražano ili drugo integralno brašno.
Natpis „više žitarica“ sam po sebi ne potvrđuje da je proizvod pretežno napravljen od celog zrna. Zato je spisak sastojaka korisniji od naziva na prednjoj strani pakovanja.
Beli hleb ne mora potpuno da nestane sa stola
Prema britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi, i beli hleb može doprineti unosu vitamina i minerala, ali uglavnom sadrži manje vlakana od integralnog. Prednost zato treba davati varijantama sa više vlakana, koja doprinose normalnom radu creva i mogu pomoći osećaju sitosti.
Obratite pažnju i na ono što ide uz hleb
Kada procenjujemo obrok, računaju se i namazi i drugi dodaci. NHS podseća da masnoće koje dodajemo skrobnim namirnicama povećavaju njihovu kalorijsku vrednost.
Hleb, dakle, može imati mesto u uravnoteženoj ishrani. Količinu ima više smisla prilagoditi ukupnim obrocima i sopstvenim potrebama nego tražiti jedan broj kriški koji važi za sve.
