Kada detlić počne da udara u drvo, kljun mu ne služi samo da bi napravio buku. Njime otvara prolaz do pukotina i kanala u kojima se krije hrana, ali često ne može da dopre dovoljno duboko da bi plen izvukao.
Tada koristi dugačak i pokretljiv jezik, prilagođen upravo životu na drveću.
Jezik može da izađe daleko izvan kljuna
Dužina jezika nije ista kod svih vrsta detlića, ali kod pojedinih može da se ispruži nekoliko centimetara izvan vrha kljuna.
Kod crvenotrbušnog detlića, na primer, jezik može da izađe gotovo pet centimetara dalje od kljuna. Njegov vrh ima sitne strukture koje pomažu u hvatanju plena, dok lepljiva pljuvačka omogućava da insekt ostane na jeziku dok ga ptica izvlači iz drveta.
Zbog toga detlić ne mora da napravi veliku rupu da bi stigao do hrane. Dovoljno je da kljunom otvori pristup kanalu u kojem se nalazi insekt ili larva.
Šta se dešava sa jezikom kada ga detlić ne koristi?
Tu se krije još zanimljiviji deo njegove anatomije. Jezik je povezan sa takozvanim hioidnim aparatom, složenim sistemom sitnih kostiju, hrskavice i mišića koji mu daje veliki raspon pokreta.
Kod detlića je taj sistem znatno izdužen u odnosu na većinu drugih ptica. Njegovi delovi pružaju se unazad i oko zadnjeg dela lobanje, a kod nekih vrsta dopiru sve do prednjeg dela glave.
Zbog toga se često kaže da detlić „obmotava jezik oko mozga“. To, međutim, nije sasvim precizno. Oko lobanje se ne obavija sam meki deo jezika, već njegov produženi potporni sistem.
Kada ptica želi da izbaci jezik napred, mišići pokreću ovu strukturu i omogućavaju mu da izađe znatno dalje nego što bi se moglo očekivati na osnovu veličine kljuna.
Kljun otvara put, jezik pronalazi plen
Ovakva građa ima vrlo praktičnu svrhu. Larve, mravi i drugi sitni organizmi kojima se detlići hrane često se nalaze u uskim kanalima duboko ispod kore. Kljunom ptica može da probije drvo, ali ne može uvek da prati krivudavi prolaz do plena.
Jezik je dovoljno uzak i pokretljiv da uđe upravo u takve pukotine.
Njegov oblik razlikuje se i u zavisnosti od načina ishrane. Vrste koje uglavnom love insekte mogu imati vrh prilagođen hvatanju plena, dok detlići koji uzimaju sok iz stabala imaju drugačiju građu jezika.
Zbog toga ono što vidimo dok detlić udara u stablo predstavlja samo prvi deo potrage za hranom. Kljun mu omogućava da stigne do mesta na kojem se plen krije, dok mu neobično dugačak jezik omogućava da ga odatle izvuče.
