Oni su živa baština, koja je preživela vekove i diše istoriju u svakom svom pokretu. Konji, bića čija snaga i elegancija podsećaju na vreme kada su bili neizostavni saputnici čoveka. Njima, najplemenitijim životinjama, dugujemo posebnu pažnju.
Lipicaneri, živa istorija Evrope
Da li ste se neka zapitali zašto se veličanstveni lipicaneri tako zovu? Ime su dobili po selu Lipica, u današnjoj Sloveniji, gde je 1580. godine osnovan prvi uzgojni zavod. Ovu rasu stvorila je Habzburška monarhija, ukrštajući uglavnom španske konje sa arapskim, berberskim i lokalnim konjima. Zato se kaže da imaju špansku krv, ali su austrougarski proizvod.
Svi lipicaneri u Španskoj školi jahanja su beli ili sivi. Ali, ždrebići se rađaju tamni! Uglavnom su crni, smeđi ili mrki, a dlaka im postepeno beli s godinama. Potpuno beli postaju između šeste i desete godine života. Retko se rodi ždrebe koje ostane tamno – ono se zadržava u uzgoju da bi se očuvala genetska raznolikost.
Lipicaner je kompaktne, snažne i mišićave građe. Ima prirodnu ravnotežu za složene pokrete, brz je i majstor u vežbama visoke škole, izvanredan je u skokovima. Ipak, njegova lepota nije samo fizička. Konj je pratio čoveka u svim putovanjima: u ratovima, na poljima, u svečanostima. Danas, kada vreme sve brže juri, oni nas podsećaju na mir, strpljenje i tihu snagu koja se oseća, a ne dokazuje.
Tradicija i očuvanje
Zahvaljujući uzgajivačima, ova rasa i dalje diše istim plućima kao pre četiri veka. Malo je rasa koje su sačuvale toliko čistoće kroz vekove. Lipicaner je zvanično kulturno nasleđe Evrope. Kada začujemo zvuk kopita po tlu, taj ritam je drevni, poznat i nekako naš.
Često kažu da je konj muška životinja: snažan, ponosan, neukrotiv. Ali u svakom lipicaneru ima nečeg ženstvenog: gracioznosti u pokretu, urođene lepote koja ne voli da se pokazuje, već tako, jednostavno, postoji.
Podsetnik na sve što nas je pokretalo
Nekada su skoro svi imali svog konja, za polje ili kao prevozno sredstvo. Konj se smatra jednom od najvrednijih životinja, brzina se posebno ceni. Imati konja oduvek je bio prestiž. A tu su i narodne poslovice koje pokazuju narodni razum i karakter. Ona koja kaže: „Za dobrim konjem prašina se diže“, dovoljno govori o narodnosti koju ove životinje nose.
