Rtanj je visok 1.565 metara, a njegov najviši vrh Šiljak posebno je upečatljiv kada se posmatra iz okolnih krajeva. U narodnoj tradiciji istočne Srbije planine i teško pristupačna mesta često su zauzimali posebno mesto. Na širem području živele su i vlaške zajednice sa bogatom tradicijom narodnih verovanja, magijskih običaja i priča o bićima koja pripadaju svetu između prirodnog i natprirodnog.
Ipak, tvrdnje da su stari Sloveni Rtanj smatrali svetom planinom ili da se na njegovom vrhu nalazilo drevno svetilište ne mogu se pouzdano potvrditi istorijskim izvorima. Takve priče danas često kruže internetom i popularnom literaturom. Mnogo je izvesnije da je neobičan oblik planine kroz noviju istoriju bio dovoljan da podstakne ljudsku maštu.
Poseban sloj priče vezan je za porodicu Minh, čija je istorija neraskidivo povezana sa rudarenjem na Rtnju. Nemački industrijalac Julijus Minh početkom 20. veka razvio je rudnik uglja, a sa njegovom porodicom ostale su povezane brojne priče o životu na planini i nekadašnjem rudarskom naselju. Posle propadanja rudnika, tragovi tog vremena ostali su deo istorije Rtnja, ali su vremenom dobili i gotovo legendarnu dimenziju.
A onda je nastala savremena mitologija Rtnja. Njegov piramidalni oblik počeo je da se povezuje sa egipatskim piramidama, „energetskim centrima“, neobičnim zračenjem i čak vanzemaljskim civilizacijama. Pojedine teorije tvrde da Rtanj poseduje posebnu energiju ili da je povezan sa nekim drevnim sistemom piramida. Za takve tvrdnje, međutim, ne postoje naučni dokazi.
Posebnu popularnost ove priče dobile su pred kraj 2012. godine, kada su se širom sveta širile teorije o navodnom kraju sveta 21. decembra. Rtanj se tada našao među mestima za koja su pojedini verovali da će biti svojevrsno sklonište od katastrofe. Ljudi su dolazili na planinu očekujući da će ih njena navodna energija zaštititi. Proročanstva se, naravno, nisu ostvarila, ali je ova epizoda dodatno učvrstila reputaciju Rtnja kao jedne od najmističnijih planina Srbije.
Možda je upravo u tome i njegova najveća zanimljivost. Rtanj ne mora da bude ni drevno svetilište, ni energetski portal, ni mesto susreta sa vanzemaljcima da bi bio neobičan. Dovoljni su njegov gotovo pravilan greben, istorija rudarenja, zaboravljene priče istočne Srbije i ljudska potreba da neobične pejzaže pretvara u legende.
