Za razliku od rasporeda u kojem je neko ispred, a neko iza, krug briše jasnu granicu između centra i periferije i svakom članu grupe daje svoje mesto.
U psihologiji grupa, formacija u krugu često se koristi upravo zato što podstiče ravnopravnost i komunikaciju. Kada ljudi sede ili stoje u krugu, svi mogu da vide jedni druge, nema „glavne“ osobe koja zauzima dominantnu poziciju, a pažnja se lakše usmerava na celu grupu. Zbog toga se krug često koristi u grupnoj terapiji, edukaciji, radionicama i različitim oblicima timskog rada. Sam raspored, naravno, ne može da garantuje bliskost ili poverenje, ali može da stvori uslove koji olakšavaju otvoreniju komunikaciju.
Krug ima i snažnu emocionalnu simboliku. Zatvoren oblik često povezujemo sa celinom, zaštitom i kontinuitetom. Još kao deca, sigurnost pronalazimo u poznatim ljudima koji nas okružuju, pa okupljanje „jednih oko drugih“ može imati osećaj zajedništva. Zato nije neobično da se ljudi spontano okupe u krug kada žele da razgovaraju o nečemu važnom, donesu odluku ili podele iskustvo. U takvoj formaciji poruka je gotovo neverbalna: „Ovde smo zajedno.“
Zanimljivo je i to što krug može da promeni način na koji doživljavamo druge ljude. Kada sve članove grupe možemo da vidimo, lakše pratimo njihove reakcije, izraze lica i govor tela. To može doprineti osećaju prisutnosti i međusobne povezanosti. Istovremeno, krug može učiniti čoveka i ranjivijim – nema gde da se „sakrije“ iza drugih. Upravo zato u nekim situacijama može podstaći iskrenost, ali i izazvati nelagodu kod osoba koje se teško otvaraju pred grupom.
Od porodičnog stola do kruga prijatelja, sportskog tima ili terapijske grupe, ovaj jednostavan oblik nosi mnogo više od estetske simbolike. Krug nas podseća da čoveku nije potrebna samo individualnost, već i osećaj da negde pripada. Možda je upravo zato jedan od najstarijih načina okupljanja ljudi i danas prisutan svuda oko nas – jer kada nema prvog i poslednjeg mesta, lakše je stvoriti osećaj da smo deo iste celine.
