Borovnice su poznate po obilju antioksidanasa koji štite ćelije od oštećenja, jabuke zahvaljujući vlaknima doprinose zdravlju srca i varenja, banane predstavljaju odličan izvor kalijuma važnog za mišiće i krvni pritisak, dok pomorandže obezbeđuju velike količine vitamina C koji jača imunitet.
Ipak, uprkos brojnim dokazanim koristima, voće se poslednjih godina sve češće nalazi na meti dijeta koje ograničavaju unos ugljenih hidrata i šećera. Stručnjaci upozoravaju da je takav pristup pogrešan, jer se prirodni šećeri iz celog voća ne mogu porediti sa rafinisanim šećerima iz industrijski prerađene hrane.
Istraživanja dosledno pokazuju da redovno konzumiranje celog voća može doprineti smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih oboljenja. Upravo zato zdravstvene organizacije širom sveta voće i dalje svrstavaju među osnovne namirnice uravnotežene ishrane.
Vlakna – najveći saveznik zdravlja
Jedna od najvećih prednosti voća krije se u velikoj količini dijetetskih vlakana. Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna hrane korisne bakterije u crevima, doprinose zdravijem mikrobiomu i poboljšavaju varenje. Istovremeno pomažu u snižavanju nivoa „lošeg“ LDL holesterola i usporavaju apsorpciju prirodnih šećera, čime sprečavaju nagle skokove glukoze u krvi.
Zahvaljujući visokom sadržaju vode i vlakana, voće pruža i dugotrajniji osećaj sitosti. Upravo zato može biti koristan saveznik osobama koje žele da regulišu telesnu težinu, jer zadovoljava potrebu za slatkim uz znatno manji unos kalorija nego industrijski deserti.
Riznica vitamina i minerala
Pored vlakana, voće predstavlja važan izvor vitamina C, kalijuma, folata i brojnih antioksidanasa. Vitamin C doprinosi jačanju imuniteta i stvaranju kolagena, kalijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska, dok folati imaju važnu ulogu u obnavljanju ćelija i očuvanju genetskog materijala. Antioksidansi dodatno štite organizam od oksidativnog stresa, koji se dovodi u vezu sa starenjem i razvojem mnogih bolesti.
Da li je fruktoza zaista problem?
Jedan od najčešćih argumenata protiv voća jeste prisustvo fruktoze, prirodnog voćnog šećera. Međutim, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije i klinički dijetetičari naglašavaju da se fruktoza iz celog voća ne ponaša isto kao rafinisani šećeri ili kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze. Vlakna i voda usporavaju varenje i omogućavaju da organizam postepeno apsorbuje šećer, bez naglih promena nivoa glukoze i insulina.
Problem nastaje kada se voće prerađuje. Ceđenjem se uklanja najveći deo vlakana, pa voćni sokovi, čak i kada ne sadrže dodat šećer, mnogo brže podižu nivo šećera u krvi nego cela voćka.
Koliko voća je dovoljno?
Stručnjaci preporučuju da zdrave odrasle osobe svakodnevno pojedu između jedne i po i dve šolje voća. Osobe sa insulinskom rezistencijom ili dijabetesom ne moraju da izbacuju voće iz ishrane, ali bi trebalo da prednost daju vrstama bogatim vlaknima i sa nižim glikemijskim indeksom, poput bobičastog voća, jabuka ili grejpfruta.
Istovremeno, upozorava se da ni krajnosti nisu poželjne. Ishrana zasnovana gotovo isključivo na voću može dovesti do nedostatka proteina, zdravih masti i drugih važnih nutrijenata, a dugoročno može opteretiti jetru i pankreas.
Voće upotpunjuje šarenoliku i uravnoteženu ishranu
Voće nije namirnica koju treba izbegavati, već važan deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Kada se jede u celom obliku i u preporučenim količinama, ono organizmu obezbeđuje vlakna, vitamine i antioksidanse koji doprinose zdravlju srca, creva i mozga. Umesto da ga posmatramo kao izvor šećera, mnogo je korisnije posmatrati ga kao jednu od najvrednijih prirodnih namirnica koju svakodnevno možemo staviti na svoj tanjir.
