Studiju su predvodili naučnici sa Belogordskog univerziteta, a rezultati su objavljeni u stručnom časopisu Metabolites.
Istraživači su proučavali uticaj takozvane „zapadnjačke ishrane“, koja podrazumeva visok unos šećera, zasićenih masti i prerađene hrane. Posebna pažnja bila je usmerena na serotonin, neurotransmiter poznat kao „hormon sreće“, koji ima važnu ulogu u regulaciji emocija, sna, ponašanja i kognitivnih funkcija.
Tokom eksperimenta, starije ženke miševa hranjene su tri nedelje hranom bogatom mastima, holesterolom i šećerom. Rezultati su pokazali razvoj metaboličkih poremećaja, smanjenu toleranciju na glukozu, ali i promene u genima povezanim sa emocijama i radom mozga.
Naučnici su primetili i promene u ponašanju životinja koje ukazuju na povećanu anksioznost, impulsivnost i osećaj bespomoćnosti. Istovremeno, zabeleženi su problemi sa pamćenjem i smanjena sposobnost istraživanja okoline.
Prema autorima studije, visokokalorična ishrana i povećanje telesne težine mogu da poremete rad transportera serotonina, proteina koji reguliše nivo ovog važnog neurotransmitera u mozgu.
Iako je istraživanje sprovedeno na životinjama, naučnici smatraju da bi rezultati mogli biti značajni i za ljude, posebno za žene u menopauzi koje imaju povećan rizik od metaboličkih i mentalnih poremećaja.
Stručnjaci ipak upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovi nalazi potvrdili kod ljudi. Uprkos tome, studija predstavlja još jedan dokaz da ono što jedemo ne utiče samo na telo, već i na zdravlje mozga i emocionalno stanje.
