U nedelju, na Vaskrs, u selu Trnava, porodica Blagojević se okupila za Vaskršnjom trpezom. Tu je Vaskršnji kolač i farbana jaja u raznolikim bojama, onako kako se oduvek radilo: koprivom, cveklom, biljkama. Jaja sjaje od ulja i podsećaju na stare običaje, kako i domaćica kaže: ,,ovako je bilo u mom detinjstvu“. Za stolom se pričaju priče o starim Vaskršnjim običajima, o precima koji su nekada kroz Trnavu prolazili na hodočašću u manastir. Deca slušaju, pomalo se smeškaju, ali svi su ponosni što se tradicija održava.
Ručak počinje molitvom i zdravicom. Svi ukućani, kojih u ovom slučaju ima šestoro, dobijaju svoje parče kolača. Posle toga idu redom: kiselo mleko, domaća pečenica, sir i pita, sve što ukazuje na pravu šumadijsku trpezu! Porodica Blagojević je odlučila da ostane na selu, kažu da je život u Trnavi lep i da se ne žale, a ono što posebno ističu je da je za decu zdravo da odrastaju na selu. Kako kažu, deca su okružena mirom i prirodom, imaju bezgranično prostora za igru, a preko leta ostanu napolju do večeri, pa im je tako ceo dan ispunjen igrom i uživanjem.
Ručak se završava tako što se deca takmiče u tucanju jaja. Pobeđuje onaj čije jaje ostane celo – a po verovanju, kuća će biti najsnažnija i najsložnija do sledećeg Vaskrsa. I dok se kafa služi uz domaće kolače svi su složni: u porodici Blagojević, Vaskrs se ne slavi bez tradicionalnog ručka. Jer, kako kaže domaćin: „Ko ne ruča za Vaskrs, taj ni ne slavi!“
