Mnogi ljudi ujutru zakopčaju pantalone bez problema, a nekoliko sati kasnije imaju osećaj kao da su se udvostručili. Stomak deluje veći, odeća postaje tesnija, a često se javlja i osećaj težine ili pritiska. Ipak, u većini slučajeva nije reč o naglom dobijanju na težini, već o nadimanju.
Veličina stomaka prirodno može da se menja tokom dana. Jedan od glavnih razloga je upravo ono što unosimo u organizam: hrana, tečnost i vazduh.
Tokom jela i pića gutamo određenu količinu vazduha. To je posebno izraženo kada jedemo brzo, pričamo dok jedemo, žvaćemo žvake ili pijemo gazirana pića. Deo tog vazduha prolazi kroz sistem za varenje i može izazvati osećaj naduvenosti.
Drugi važan faktor su crevne bakterije. U debelom crevu živi ogroman broj mikroorganizama koji učestvuju u razgradnji hrane. Kada bakterije fermentišu određene ugljene hidrate koje naše telo ne može u potpunosti da svari, nastaju gasovi. Kod nekih ljudi taj proces je izraženiji, pa se javlja više nadimanja.
Posebno mogu da smetaju određene namirnice – pasulj, sočivo, luk, kupus, brokoli, neke vrste voća, kao i proizvodi koji sadrže veće količine određenih teško svarljivih ugljenih hidrata. To, međutim, ne znači da su ove namirnice loše. Reakcija zavisi od osobe, količine i načina na koji njen digestivni sistem funkcioniše.
Na nadimanje može uticati i zatvor. Kada se sadržaj sporije kreće kroz creva, gasovi se duže zadržavaju, pa stomak može izgledati veće i biti neprijatno napet.
Kod žena se osećaj nadutosti često menja i tokom menstrualnog ciklusa. Hormonske promene mogu uticati na zadržavanje tečnosti i rad digestivnog sistema, zbog čega se u pojedinim danima može javiti izraženija nadutost.
Zanimljivo je da na izgled stomaka utiče i položaj tela. Ujutru, nakon nekoliko sati bez hrane i pića, stomak je obično prazniji. Tokom dana u njemu se nakupljaju hrana, tečnost i gasovi, a dugotrajno sedenje može dodatno doprineti osećaju pritiska.
Zato razlika između jutarnjeg i večernjeg stomaka najčešće nije znak da smo se za nekoliko sati ugojili. Telesna težina i zapremina sadržaja u digestivnom sistemu nisu ista stvar.
Šta je rešenje?
Rešenja su uglavnom jednostavna: jesti sporije i u manjim obrocima, dobro žvakati hranu, smanjiti gazirana pića i pratiti koje namirnice najčešće izazivaju nadimanje. Pomaže i dovoljno vode, redovno kretanje i izbegavanje dugog sedenja nakon obroka, dok kod zatvora mogu biti važni postepen unos vlakana i fizička aktivnost. Nije potrebno automatski izbacivati gluten, mlečne proizvode ili čitave grupe namirnica – bolje je pratiti individualnu reakciju i, ako je nadimanje često ili izraženo, razgovarati sa lekarom ili nutricionistom.
