Usamljenost se često doživljava kao emocionalno stanje, ali sve više istraživanja pokazuje da dugotrajan osećaj društvene izolovanosti može biti povezan i sa fizičkim zdravljem. Nije pritom presudno koliko osoba ima ljudi oko sebe, neko može imati širok krug poznanika, a ipak osećati da nema bliske odnose i podršku koja mu je potrebna.
Dugotrajna usamljenost povezuje se sa većim rizikom od različitih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca i krvnih sudova, depresivne i anksiozne simptome, kao i poremećaje sna. Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što hronični osećaj izolovanosti može biti praćen dugotrajnim stresom, koji utiče na različite fiziološke procese u organizmu.
Posebno se proučava veza između usamljenosti, sna i imunskog sistema. Kada osoba nema dovoljno kvalitetnog sna ili je duže vreme izložena stresu, organizam teže održava ravnotežu, a mogu se menjati i procesi povezani sa upalom. Zbog toga naučnici usamljenost sve češće posmatraju ne samo kao društveni, već i kao javnozdravstveni problem.
Ipak, važno je naglasiti da povezanost ne znači da je usamljenost direktan uzrok određene bolesti. Na zdravlje istovremeno utiču genetika, životne navike, stres, finansijska sigurnost, fizička aktivnost i brojni drugi faktori. Zato se istraživanja uglavnom bave dugoročnim vezama između društvenih odnosa i zdravlja, a ne jednostavnom formulom „usamljenost izaziva bolest“.
Nauka sve više pokazuje da kvalitet odnosa i osećaj pripadnosti mogu biti važni za zdravlje koliko i sama količina kontakata sa drugim ljudima.
