Organizmu je potrebno određeno vreme da registruje da smo uneli dovoljno hrane. Kada jedemo prebrzo, često se događa da pojedemo više nego što nam je potrebno, a posledice mogu biti osećaj težine, nadutost i nelagodnost nakon obroka.
Mozgu je potrebno vreme da prepozna sitost
Jedan od razloga zbog kojih prebrzo jedenje može dovesti do prejedanja jeste taj što signali između želuca i mozga ne nastaju odmah.
Stručnjaci objašnjavaju, da kada jedemo, organizam šalje informacije mozgu o tome koliko je hrane uneto i da li smo zadovoljili potrebe tela. Taj proces traje određeno vreme, zbog čega ljudi koji jedu brzo često nastave da jedu i nakon trenutka kada je telo već dobilo dovoljno energije.
Sporije jedenje omogućava da bolje oslušnemo sopstveni osećaj gladi i sitosti.
Varenje počinje već u ustima
Mnogi zaboravljaju da proces varenja ne počinje tek u želucu. Žvakanje hrane je prvi korak u razgradnji obroka.
Kada hranu nedovoljno sažvaćemo i brzo progutamo, želudac dobija veće komade hrane koje mora dodatno da obradi. Zbog toga se kod nekih ljudi mogu javiti osećaj težine, nadimanje ili nelagodnost posle jela.
Temeljno žvakanje pomaže telu da lakše preradi hranu i omogućava nam da više uživamo u ukusu obroka.
Zašto se javlja nadimanje posle brzog obroka?
Brzo jedenje često je povezano i sa gutanjem veće količine vazduha tokom obroka. Taj višak vazduha može doprineti osećaju nadutosti i neprijatnosti u stomaku.
Pored toga, kada jedemo u stresu ili žurbi, telo može biti u stanju veće napetosti, što kod nekih ljudi dodatno utiče na varenje.
Obrok nije samo unos hrane, način na koji jedemo takođe ima ulogu u tome kako će organizam reagovati.
Hrana nije samo gorivo, već i iskustvo
Brzo jedenje često znači da manje obraćamo pažnju na ono što jedemo. Obrok postaje samo još jedna obaveza koju treba završiti, umesto trenutka u kojem uživamo u ukusima i teksturama hrane.
Svesno jedenje podrazumeva da obratimo pažnju na miris, ukus i osećaj tokom obroka. Takav pristup može pomoći da bolje razumemo kada smo zaista siti i da razvijemo zdraviji odnos prema hrani.
Kako usporiti tokom obroka?
Nije potrebno menjati navike preko noći. Nekoliko malih promena može pomoći: odložite telefon i druge uređaje tokom jela, žvaćite hranu sporije i temeljno, pravite kratke pauze između zalogaja, jedite sedeći i bez žurbe, obratite pažnju na trenutak kada osećate da ste dovoljno siti.
Mala promena koja može napraviti razliku
Tempo kojim jedemo često zanemarujemo, ali i ta svakodnevna navika može uticati na to kako se osećamo nakon obroka.
Usporavanje ne znači samo duže trajanje ručka ili večere, ono daje telu priliku da pravilno obradi hranu i da nam pošalje jasnije signale o tome šta mu je potrebno.
