Naučnici sa Salk instituta napravili su do sada najdetaljniju mapu takozvanih mikroproteina u ljudskom mozgu i identifikovali više od 4.000 ovih veoma malih proteina, od kojih je 1.067 sa velikom pouzdanošću potvrđeno kao ranije nezabeleženo u standardnim bazama podataka. Istraživanje je sprovedeno analizom više od 600 uzoraka moždanog tkiva ljudi sa i bez Alchajmerove bolesti, a rezultati su objavljeni u časopisu Nature Aging.
Mikroproteini su proteini sastavljeni od najviše oko 150 aminokiselina i zbog svoje veličine decenijama su uglavnom ostajali izvan standardnih mapa ljudskog proteoma. Klasične metode kojima se proteini identifikuju teže ih registruju, dok pojedini nastaju iz delova genoma za koje se ranije smatralo da nemaju ulogu u stvaranju proteina. Naučnici su zato kombinovali analizu RNK, masenu spektrometriju, ribozomsko profilisanje i metode mašinskog učenja kako bi ih pronašli.
Posebno je značajno što su istraživači uočili promene u nivou velikog broja ovih mikroproteina kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Jedan od njih, nazvan micro-MKKS63, sastoji se od samo 63 aminokiseline i povezan je sa mikroglijom – ćelijama koje predstavljaju svojevrsni imunski sistem mozga. Istraživanje je pokazalo da je ovaj mikroprotein smanjen u tkivu obolelom od Alchajmerove bolesti, dok njegovo uklanjanje u eksperimentalnim uslovima narušava sposobnost mikroglije da proizvodi energiju.
Autori ipak naglašavaju da rezultati ne znače da je otkriven uzrok Alchajmerove bolesti niti novi lek za ovu bolest. Za većinu novootkrivenih mikroproteina tek treba utvrditi čemu tačno služe i da li su direktno povezani sa neurodegeneracijom. Ipak, istraživanje pokazuje da deo biologije ljudskog mozga možda nije bio obuhvaćen dosadašnjim mapama proteina, pa bi nova baza mogla da posluži kao polazna tačka za buduća istraživanja starenja, Alchajmerove i drugih neurodegenerativnih bolesti.
