Te boje nisu deo sapuna. One nastaju zahvaljujući načinu na koji svetlost prolazi kroz veoma tanak sloj sapunice.
Mehuriće obično povezujemo sa dečjom igrom, ali iza šarenih preliva na njihovoj površini krije se zanimljiva pojava iz fizike.
Dovoljno je da nekoliko sekundi pažljivo posmatrate veći mehurić i primetićete da njegove boje nisu nepomične. One se menjaju, prelivaju i polako pomeraju sve dok mehurić ne pukne.
Odakle dolaze sve te boje?
Zid mehurića sastoji se od veoma tankog sloja vode i sapuna. Kada svetlost stigne do njega, jedan deo svetlosti odbija se od spoljne površine tog sloja, dok drugi prolazi kroz njega i odbija se od unutrašnje strane.
Kako objašnjava Exploratorium, poznati naučni muzej u San Francisku, ta dva odbijena svetlosna talasa zatim se ponovo susreću. U zavisnosti od debljine sloja sapunice, pojedine boje se pojačavaju, dok se druge međusobno poništavaju.
Upravo zato naše oko na različitim delovima mehurića vidi različite boje.
Ova pojava naziva se interferencija svetlosti u tankom sloju.
Zašto boje stalno menjaju mesto?
Ako mehurić ostane čitav dovoljno dugo, videćete da se šare na njemu neprestano pomeraju.
Razlog je jednostavan, sloj sapunice nije svuda podjednako debeo. Tečnost se pod uticajem gravitacije postepeno sliva prema donjem delu mehurića, dok gornji deo postaje sve tanji. Kako se menja debljina sloja, menja se i način na koji svetlost reaguje sa njim.
Zbog toga se menjaju i boje koje vidimo. Na izgled šara utiče i ugao iz kojeg posmatramo mehurić. Ako pomerite glavu samo nekoliko centimetara, raspored boja može izgledati drugačije.
Ovakvi šareni prelivi nisu karakteristični samo za sapunicu. Sličan efekat može se videti na tankom sloju ulja koji pluta na vodi. I tu se svetlost odbija od različitih površina veoma tankog sloja, pa se pojavljuju karakteristične dugine boje.
Slični optički efekti mogu da se uoče i na nekim drugim veoma tankim providnim površinama.
Jednostavan eksperiment sa decom
Ovu pojavu možete veoma lako da posmatrate kod kuće.
Napravite običnu sapunicu i pokušajte da napravite veći mehurić ili tanku opnu preko prstena za duvanje mehurića.
Postavite ga ispred tamnije pozadine, a najbolje rezultate ćete dobiti ako svetlost dolazi sa strane, na primer sa prozora.
Zatim polako menjajte ugao iz kojeg gledate sapunicu. Primetićete da se boje pomeraju i menjaju čak i kada sam mehurić gotovo miruje.
Ako ga budete posmatrali nešto duže, videćete kako se raspored boja postepeno menja dok se tečnost sliva kroz njegovu površinu.
To je jednostavan način da deca uživo vide pojavu o kojoj se u fizici govori kao o interferenciji svetlosti.
Mala duga koja postoji samo dok postoji mehurić
Najzanimljivije je što u samoj sapunici zapravo nema svih tih boja. One nastaju tek kada svetlost naiđe na veoma tanak sloj, odbije se od njegovih površina i ponovo stigne do našeg oka.
Zbog toga providan mehurić može na nekoliko trenutaka da postane mala pokretna duga.
