Mnogo toga zavisi od razloga zbog kojeg smo zaplakali i onoga što se događa nakon toga.
Plač obično povezujemo sa tugom, ali suze mogu da krenu i kada smo srećni, dirnuti, ljuti ili jednostavno preplavljeni emocijama.
Neke ljude plakanje smiri. Drugi nakon njega ostaju podjednako uznemireni, a ponekad se osećaju i gore.
Zbog toga istraživači sve manje govore o plaču kao o jednostavnom „ventilu“ koji automatski oslobađa nagomilane emocije.
Nisu sve suze iste
Naše oči proizvode suze i kada uopšte nismo emotivni. Bazalne suze stalno održavaju površinu oka vlažnom i štite je. Refleksne se pojavljuju kada oko treba da izbaci nešto što ga iritira – dim, prašinu ili, na primer, isparenja prilikom sečenja crnog luka.
Emocionalne suze nastaju kada snažno osećanje pokrene plač.
U tom trenutku nije aktivno samo oko. Menjaju se disanje, izraz lica, napetost mišića i rad autonomnog nervnog sistema.
Zato posle intenzivnog plača možemo da primetimo da nam se disanje postepeno smiruje i da napetost popušta.
To, međutim, ne znači da organizam jednostavno preko suza „izbacuje stres“. Proces je mnogo složeniji i uključuje istovremene promene u više sistema u telu.
Dobar plač ne pomaže baš svaki put
Često čujemo savet: „Isplači se, biće ti lakše.“ Nekada zaista bude.
Ali novije istraživanje sprovedeno među odraslim osobama pokazalo je da sam čin plakanja nije dovoljan da bismo se nakon njega osećali bolje.
Učesnici istraživanja beležili su trenutke kada su plakali, zbog čega su zaplakali, koliko je epizoda trajala i kako su se osećali neposredno nakon nje i tokom narednih sat vremena.
Pokazalo se da je razlog zbog kojeg su krenule suze veoma važan.
Drugačije je kada plačemo zbog filma i kada smo usamljeni
Kada su suze izazvali film, muzika ili neki drugi emotivni sadržaj, negativna osećanja kod pojedinih učesnika nakon plača su se smanjivala.
Drugačija slika pojavila se kada je razlog bila usamljenost ili velika lična opterećenost.
U takvim situacijama plakanje nije automatski popravljalo raspoloženje, a negativne emocije mogle su da ostanu prisutne i nakon što su suze prestale.
Promene koje su istraživači uočili uglavnom nisu trajale dugo. Deo njih mogao je da se prati do sat vremena nakon plača, dok se do kraja dana efekat uglavnom gubio.
To pokazuje da pitanje nije samo da li smo plakali, već i zašto smo plakali.
Žene su plakale češće i duže
Istraživanje je pokazalo i razlike između muškaraca i žena.
Žene su tokom perioda praćenja u proseku prijavljivale više epizoda plakanja, a one su bile duže i intenzivnije.
Razlikovali su se i najčešći povodi. Žene su češće navodile usamljenost, dok su muškarci češće prijavljivali bespomoćnost ili emotivne reakcije na sadržaje koje su gledali.
Ipak, istraživači upozoravaju da plakanje veoma zavisi od osobe, životne situacije i društvenog okruženja. Neko će zaplakati vrlo lako, dok će drugi snažna osećanja pokazivati potpuno drugačije.
Zašto se nekada ipak osećamo lakše
Jedan deo odgovora možda nije samo u samom plakanju, već u onome što dolazi uz njega.
Ako nas neko zagrli, sasluša ili nam pruži podršku, osećaj olakšanja može da bude povezan i sa tom reakcijom drugih ljudi.
Ranija istraživanja pokazala su da efekat plakanja na raspoloženje zavisi i od društvenog okruženja i samog povoda za suze.
Zbog toga ista osoba jednom može da kaže da joj je plač „baš bio potreban“, dok će drugi put posle njega ostati iscrpljena i uznemirena.
Nema potrebe ni terati sebe da plačemo
Plakanje nije dokaz slabosti, ali isto tako nije ni obavezna terapija.
Ako neko retko plače, to samo po sebi ne znači da potiskuje emocije. Ljudi se razlikuju u načinu na koji reaguju na stres, tugu i druga snažna iskustva.
Sa druge strane, ako se plač javlja veoma često, traje dugo ili ga prati osećaj beznađa koji ne prolazi, važnije je obratiti pažnju na razlog zbog kojeg se to događa nego pokušavati da suze same reše problem.
Suze mogu biti deo načina na koji telo i um prolaze kroz snažnu emociju. Nekada posle njih dođe mir, nekada ne.
Upravo zato nauka danas plakanje posmatra manje kao jednostavan „lek za stres“, a više kao deo mnogo složenijeg načina na koji ljudi doživljavaju i regulišu emocije.
