Astronomski tim predvođen astrohemičarkom dr Izaskun Himenez-Sera iz španskog Centra za astrobiologiju došao je do istorijskog otkrića. Pomoću dva izuzetno osetljiva radio-teleskopa u Španiji, u džinovskom molekularnom oblaku blizu centra Mlečnog puta prvi put je detektovana eritruloza: tip šećera koji se na Zemlji nalazi u malinama i losionima za sunčanje.
Ovo je ujedno i prvi put da je pravi šećer sa četiri atoma ugljenika identifikovan u međuzvezdanom prostoru, međumedijumu sačinjenom pretežno od gasa i prašine u kome se rađaju nove zvezde.
Ključna uloga u stvaranju prvih biohemijskih reakcija
Ovo otkriće od izuzetnog je značaja za naučnike koji proučavaju prebiotsku hemiju, odnosno procese koji su prethodili nastanku života na Zemlji.
Šećeri čine osnovnu strukturu našeg genetskog koda i predstavljaju ključne komponente u strukturi DNK i RNK.
Naučnici pretpostavljaju da je eritruloza, ukoliko je u ranim danima Zemlje dospela u hemijski bogata okruženja, mogla lako da se preobrati u treozu, šećer prisutan u strukturi simplifikovanih nukleinskih kiselina (TNK), za koje se sumnja da su bile direktne preteče RNK molekula.
Nesvakidašnji način nastanka poput Lego kockica
Pored samog prisustva šećera, istraživače je iznenadio i način njegovog formiranja. Umesto dosadašnjeg modela prema kome su se složeniji molekuli gradili sukcesivnim dodavanjem pojedinačnih atoma ugljenika, analiza pokazuje da je eritruloza nastala spajanjem većih celina na zrncima međuzvezdane prašine.
Slikovito opisano preko Lego kockica, umesto spajanja jednog bloka sa tri nova, molekul je nastao kombinovanjem dva bloka od po dve kocke, što menja dosadašnja shvatanja o hemijskim reakcijama u svemiru.
Sastojci života stvoreni pre zvezda i planeta
Naučnici veruju da je eritruloza nastala u međuzvezdanom prostoru daleko pre formiranja samih zvezda i planeta, a da je na ranu Zemlju dospela putem kometa i asteroida pre oko četiri milijarde godina.
Nalaz potkrepljuje teoriju da svemir samostalno sintetiše gradivne elemente neophodne za život. Iako prisustvo šećera samo po sebi ne garantuje postojanje živih organizama, njegovo postojanje u svemiru ukazuje na to da su ključni biohemijski uslovi za nastanak života dostupni i u drugim mladim planetarnim sistemima širom galaksije.
