U Kruševcu i okolnim selima izraz Čarapanke vezuje se za žene koje su se bavile izradom i prodajom ručno pletenih čarapa, čuvajući zanat koji se generacijama prenosio sa majke na ćerku. Njihove šarene, vunene čarape nisu bile samo deo tradicionalne odeće, već i važan deo kućne radinosti. Žene su ih izrađivale od vune, koristeći tehnike pletenja koje su učile od najranijeg detinjstva.
Čarapanke su vremenom postale prepoznatljive po svojim veštim rukama, strpljenju i karakterističnim šarama, a čarape su se nosile u svakodnevnom životu, ali i uz narodnu nošnju. Njihov rad predstavljao je i važan doprinos porodičnoj ekonomiji, jer se ono što je nastajalo u kući moglo prodati ili menjati za druge potrepštine. Tako je jedan naizgled jednostavan predmet postao deo lokalne tradicije i identiteta.
Čarapanka označava i tradicionalnu seosku kuću karakterističnu za područje Rasine, Trstenika i okolnih krajeva. Ove kuće su dragoceno svedočanstvo o tome kako se nekada živelo, gradilo i organizovalo domaćinstvo.
Čarapanke su najčešće građene od prirodnih materijala, poput drveta, zemlje i kamena, a njihova konstrukcija bila je prilagođena uslovima života na selu. Posebna pažnja posvećivana je rasporedu prostorija, jer je kuća morala da odgovori na potrebe čitave porodice i domaćinstva.
Naziv je povezan sa krajem u kojem su ovakve kuće bile rasprostranjene, ali se u lokalnom govoru može sresti i objašnjenje da je ime povezano sa karakterističnim izgledom objekta i načinom gradnje. Upravo ovakvi lokalni nazivi pokazuju koliko je tradicionalna arhitektura bila povezana sa jezikom i svakodnevnim životom zajednice.
Za razliku od današnjih kuća, u kojima su prostorije uglavnom strogo odvojene prema funkciji, tradicionalna domaćinstva imala su drugačiju organizaciju. Kuća je bila centar porodičnog života, dok su štala, ambar, vajat, podrum i drugi objekti činili celinu jednog domaćinstva. Sve je bilo podređeno praktičnosti i radu.
